Uzgajanje pilića u letnjim mesecima praćeno je uz dosta muka i problema, pre svega zbog visokih temperatura. Farmeri znaju da je mnogo lakše zagrejati objekte u zimskim mesecima, nego rashladiti ih u letnjim. Kako najbolje da napravite atmosferu koja će biti prijatna za piliće, samim tim i da smanjite uginuća, pitali smo profesorku sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Lidiju Perić.

U periodu visokih temperatura, pogotovo u poslednjim fazama proizvodnje, strah proizvođača živinskog mesa je opravdan, potvrđuje Perić. “Visoke temperature vrlo negativno utiču, ne samo na prirast i konverziju, nego mogu da dovedu do povećanog uginuća, čiji smo svedoci bili prethodnih godina.”, kaže ona.

Proizvođačima živinskog mesa su date sledeće preporuke, u zavisnosti od toga kakve objekte i opremu imaju. Oni koji su osposobili objekte tunelskom ventilacijom za borbu protiv žarkih dana treba da je koriste. Ujedno je to i najbolje rešenje za ovaj problem.

“Tunelska ventilacija omogućava brzu izmenu vazduha i visoko strujanje vazduha koje rashlađuje objekat”, kaže dr Perić, a kao dodatnu pogodnost izdvaja ukoliko postoji dodatno hlađenje na ulasku vazduha u objekat.

U slučaju da imate ovu ventilaciju, verovatno vam je poznato da je podešena da se uključi ukoliko temperatura pređe definisanu granicu.

Upotreba ventilatora, polijte krov vodom

Da bi i proizvođači koji nemaju ove rashladne sisteme uspeli da obore visoke temperature dr Lidija Perić predlaže imrpovizovanje, što podrazumeva da se maksimalno iskoriste ventilatori i da se krov polije hladnom vodom.

“Mogu da se otvore ulazna vrata od otvora i da se jednostavno stavi crevo koje se izbuši na nekoliko mesta i tu da se napravi zid od vode kroz koji će se uvući vazduh u objekat”, savetuje ona.

U upotrebi su za bolju cirkulaciju vazduha i takozvani “mešači vazduha”, nalik ventilatorima.

Još jedna od preporuka je korekcija ishrane, što podrazumeva smeše sa nižom energijom, uz to i upotrebu paketa kiselina i vitaminskih preparata koje je moguće dodati u vodu.

Sagovornica: Dr Lidija Perić, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu