U zavisnosti od količine, vrste i kvaliteta konzumirane hrane menja se nivo proteina i količina mlečne masti u mleku. Dobijanje kvalitetnog mleka je proces koji zavisi od više činilaca a više o tome saznajte u daljem tekstu.
Konzumiranje hrane
Značaj povećanja konzumiranja hrane je u smanjenju uticaja negativnog bilansa energije kod krava na početku laktacije. Kako krave ulaze u pozitivni bilans energije, telesna masa i kondicija počinje da im se vraća, a tada proizvode mleko sa normalnim udelom proteina i masti.
Možda vas zanima
Mlečno govedarstvo – za neke težak posao, a nekome sigurna zarada
Povećanje konzumiranja hrane može da poveća sadržaj proteina za 0,2-0,3 procentnih poena. Visokoproizvodne krave konzumiraju dnevno 3,5-4,0% suve materije po obroku od telesne mase. Proizvodnja mleka i njegovih komponenata može da bude ograničena ako životinje konzumiraju manje SM od 3,5% TM. Neke krave uz takvo konzumiranje ne mogu da ispolje u potpunosti svoje genetske kapacitete.
Činioci koji mogu da utiču na nivo konzumiranja hrane su:
- učestalost i redosled hranjenja,
- vlažnost obroka (treba da bude manja od 50%),
- konkurencija među kravama (u slobodnom sistemu držanja),
- nagle promene obroka,
- odgovarajuća prostirka i ventilacija i održavanje higijene u jaslama.
Ugljeni hidrati
Održavanjem optimalnog odnosa između kabaste i koncentrovane hrane postiže se uspostavljanje odgovarajućeg odnosa između strukturnih i nestrukturnih ugljenih hidrata u obroku.
Udeo NUH varira od 20 do 45%. Zastupljenost od 40 do 45% se sreće u obrocima u kojima ima manje od 60% SM iz kabaste hrane. Obroci sa visokim udelom kvalitetnih kabastih hraniva i malim udelom koncentrata mogu da budu deficitarni u NUH. Davanje adekvatne količine NUH utiče pozitivno kako na udeo proteina tako i na mlečnu mast.
Koliko je teško živeti od proizvodnje mleka
S druge strane, višak NUH može da dovede do značajnog pada mlečne masti uz povećanje udela proteina za 0,2-0,3 procentnih poena. Krave imaju dvojake potrebe za strukturnim ugljenim hidratima (vlaknima): ukupan udeo u obroku i veličina čestica. Ova dva činioca su u međusobnoj interakciji i utiču na efikasnost sa kojom se zadovoljavaju potrebe u vlaknima.
Osnovni pokazatelji zastupljenosti vlakana u obroku su ADF – frakcija vlakana određena kiselom deterdžent metodom i NDF. U obroku za krave nivo ADF ne bi trebalo da padne ispod 19-21% a NDF ispod 26-28%. Pri tome se preporučuje da 75% NDF bude iz kabaste hrane. Ako ovih komponenata hraniva bude manje, može da se javi acidoza, smanjenje sadržaja mlečne masti i značajne varijacije u konzumiranju hrane koje mogu dovesti i do gubitka kondicije krava na početku laktacije.
Kabasta hraniva ne bi trebalo da budu usitnjena na odsečke manje od 1 cm. Ukoliko se ova hraniva više usitne, to može da dovede do drastičnog pada udela mlečne masti i do manjeg povećanja sadržaja proteina (za 0,2-0,3 procenat poena). Međutim, kod grla koja su tako hranjena javljaju se problemi kojima je uzrok nepravilna fermentacija u buragu. Ako se želi povećanje udela proteina u mleku smanjenje udela vlakana ili preterano usitnjavanje kabaste hrane nisu pravi put.
Proizvodnja mleka – težak posao, ali sa sigurnom zaradom
Obroci u kojima je preveliki udeo vlakana, usled čega imaju manji udeo energije, mogu da budu ograničavajući činilac za proizvodnju mleka. Oko 40 do 50% je minimalna količina SM iz kabaste hrane u obroku, kako bi se izbegao pad sadržaja mlečne masti. Kada je u obroku 65% SM iz kabaste hrane, ona treba da bude veoma kvalitetna kako bi se izbegao deficit energije koji izaziva pad sadržaja proteina u mleku.
Proteini
Zadovoljavanje potreba krave u pogledu proteina (RP i NP) je od najvećeg značaja za održanje sadržaja proteina u mleku. Može se reći da udeo ukupnih proteina u obroku utiče na količinu proizvedenog mleka, ali malo na sadržaj proteina. Na primer, ako se na nekoj farmi koristi obrok sa 14,5% UP umesto stvarne potrebe od 16,5%, u tom stadu će verovatno sadržaj proteina u mleku biti nizak.
To se najčešće događa kada se koriste kabasta hraniva lošeg kvaliteta, a takođe i kada se koriste hraniva nepoznatog sastava, pa se obrok balansira na bazi prosečnih tabličnih vrednosti. Takva situacija onemogućava precizno balansiranje obroka, posebno koncentrata.
Ukoliko u obroku ima viška razgradivog proteina, to takođe može da smanji sadržaj proteina u mleku. Sigurno je da je udeo ukupnih proteina u obroku važan za ostvarenje obima proizvodnje koji je moguć na osnovu genetskog kapaciteta grla. Metionin i lizin su prve limitirajuće amino-kiseline u obrocima koji se baziraju na kukuruzu što je kod nas čest slučaj. Ta neizbalansiranost obično se koriguje uključivanjem leguminoznih hraniva (seno lucerke) u obrok. Problem je u tome što veliki broj farmi ne raspolaže dovoljnim količinama sena, kao i to što njegov kvalitet često nije zadovoljavajući.
5 faktora koji utiču na proizvodnju ovčijeg mleka
Korekcijom tog ograničavajućeg činioca može da se postigne povećanje zastupljenosti proteina, posebno kazeina u mleku, a da se pri tome ne menja udeo mlečne masti. Dodavanje metionina i lizina (putem hraniva ili u obliku protektiranih amino-kiselina) u ranoj laktaciji može da dovede do povećanja proizvodnje mleka i/ili proteina mleka, dok u sredini laktacije najčešće može da poboljša udeo proteina, ali ne i količinu mleka. Da bi se ostvarila visoka proizvodnja mleka i proteina neophodno je obezbediti odgovarajuće količine amino-kiselina.
Snabdevanje povećanim količinama proteina, odnosno amino-kiselina, može da se postigne povećanjem:
- konzumiranja obroka,
- udela ukupnog proteina u obroku,
- obima sinteze mikrobijalnog proteina u buragu,
- udela nerazgradivih proteina u obroku, uz zadržavanje postojećeg obima sinteze mikrobijalnog proteina u buragu.
Bez obzira koji od ovih postupaka se primeni, uspeh će uvek zavisiti od toga koliko esencijalnih amino-kiselina obrok obezbeđuje na nivou tankih creva.
Iz svega iznetog može da se zaključi da se ishranom može uticati na sastav mleka pa i na udeo proteina. To, međutim, ne znači da je jednostavno ostvariti povećanje udela proteina u mleku. Da bi se mogli očekivati iole pouzdani rezultati.
Silaža – veliki izvor energije za preživare
Tov junadi: Čak 80 odsto troškova odlazi na ishranu
Nizak udeo vlakna, visok udeo NUH, previše usitnjena kabasta hrana i nedovoljna zastupljenost kabaste hrane mogu svi (zajedno ili odvojeno) da dovedu do smanjenja % mlečne masti i malog povećanja % proteina. To nije pravi put da se poveća proizvodnja mleka i komponenata mleka, a može dovesti i do acidoze buraga i opšteg poremećaja zdravlja krave, potrebno je pažljivo balansiranje obroka, kao i veoma detaljno praćenje kvaliteta hrane i uslova držanja krava.
Konačno, potrebno je da se učini i izvestan zaokret u selekciji goveda u pravcu dobijanja genotipova sposobnijih za proizvodnju veće količine proteina mleka.
Izvor: Poljoprivredna savetodavna služba AP Vojvodine
Autor: Dipl.inž. Aleksandar Repček PSS Vrbas
Korišćena literatura: Ishrana visokomlečnih krava
Komentari