Farma koza porodice Dobrić iz Bele Reke kod Šapca u jednom danu postala je brojnija za pet jarića, tri muška i dva ženska. I to ništa ne bi bilo čudno da svih pet nije ojarila jedna koza.
Foto:Vladimir Dobrić
Koza rase alpina za dve godine ojarila devetoro jarića
MOŽDA VAS ZANIMA
Sve se prema priči Vladimira Dobrića dogodilo u nedelju ujutru. Očekivali su prinove, jer još tridesetak koza treba da se ojari, ali su svi u porodici bili iznenađeni kada su videli pet jaradi.
„Ovako nešto nismo očekivali. Kada sam u nedelju ujutru ušao na farmu ona je već bila ojarila dvoje, nešto kasnije na svet je stiglo treće. Pomislio sam da je tu kraj, međutim, za njim je stiglo i četvrto. Nakon toga sam ponovo pogrešio, jer sam mislio da ih neće biti više, ali je na svet donela i peto’‘, ispričao nam je Vladimir.
U pitanju je koza rase alpina, stara je pet godina i ovo joj je četvrto jarenje. Ona je za sada u stadu Dobrića rekorderka po broju ojarenih jarića, jer je za dve godine ojarila devetoro.
„Zanimljivo je i to da je ona prošle godine na svet donela četiri jareta i sama ih othranila, ove godine ćemo videti da li će uspeti sama da odgaji ovih petoro ili ćemo morati da ih dodatno hranimo. U pitanju je mlečno grlo koje svakoga dana daje u proseku oko pet litara mleka”, kaže naš sagovornik.
Francuska alpska koza ili alpina je rasa nastala ukrštanjem bele francuske autohtone koze i švajcarske sanske koze. Ova rasa ima jaču konstituciju, čvršći i grublji skelet, izrazito je mlečna rasa, dobre plodnosti i koze najčešće jare dvoje jaradi.
Ishrana na obroncima Cera do zadnjih lepih dana i dobar jarac
Na pitanje šta je sve moglo uticati na to da jedno grlo na svet donese petoro zdravih jaradi Dobrić je mišljenja da je pored genetike u velikoj meri uticala i ishrana. Najveći deo godine koze provode na ispaši, na obroncima Cera, u brdovitom kraju, sa dosta livada i šuma.
Foto:Pixabay
„Koze su na ispaši do zadnjih lepih dana, odnosno koliko to vremenski uslovi dozvole. Dešava se čak da i u decembru bude toplih dana pa su one i tada na ispaši. Kada se zasuše, prelazimo na zatvoreni sistem držanja i zimski režim ishrane. U tom periodu svakoga jutra dobijaju sojinu slamu, popodnevni obrok je silaža, a uveče seno, pored toga svaki treći dan im dajemo kukuruz i druge žitarice“, objašnjava Vladimir Dobrić.
Koliko je ishrana bila dobra govori to što je ona uspela bez problema da pet meseci hrani i jariće i sebe. Naš sagovornik dodaje da je pored ishrane ključna i genetika, jer svake godine da ne bi došlo do parenja u srodstvu, gleda da kupi baš dobrog jarca.
Inače porodica Dobrić se kozarstvom bavi od 2014. godine. U njihovom stadu trenutno je 105 odraslih grla i 180 jaradi. Imaju sopstvenu mlekaru i bave se proizvodnjom i preradom kozjeg mleka.
Samo tokom prošle godine namuzli su 30.000 litara mleka i u sir svakoga dana prerađivali 210 litara. Osim toga prodali su 21.000 litara surutke.
Komentari