Pedeset sedmogodišnji Radovan Cucin, domaćin iz Kikinde, više od dvadeset godina se bavi ovčarstvom. On nas je uverio da stara izreka „Koliko ovaca toliko i novaca“ još uvek važi u poljoprivrednom gazdinstvu. On tvrdi da se ljudi u Srbiji u poslednje vreme sve više okreću stočarstvu i poljoprivredi.
Možda vas zanima
Cucin kaže da je prvi traktor kupio zahvaljujući ovcama: „Ovčarstvo je porodična tradicija. Moj deda je bio pastir u jednoj bogatoj porodici i radio je 24 sata kod gazde, kasnije je otac počeo da čuva ovce, a ja sam samo nastavio ono što su moji preci započeli.”
Na banatskim livadama nekada je bilo više stotina pastira, a danas ima oko šest domaćinstava koje gaje ovce i koze.
Ovaj vredni stočar u svom domaćinstvu ima preko sto grla ovaca, a bavi se i kozarstvom. Svežu travu za ovce nalazi na livadi koja je na periferiji grada i tamo ih odvodi svakodnevno, dok vremenske prilike to omogućavaju. Cucin tvrdi da ovce nisu zahtevne kada je reč o ishrani, pa pored zobi koja im se daje, one popasu sve što ostane na njivi, sav korov i strnjike nakon žetve. U ovom domaćinstvu trenutno se gaje dve rase – vintemberg i cigaje.
„Cigaja je krupna rasa ovaca. Obraslost vunom mala je po trbuhu i donjem delu vrata, pa je to razlog zašto daje malu količinu vune. Rasa virtemberg pogodna je i za meso i za vunu. Od oko 100 ovaca dobije se i do 140 jagnjadi, pa je ova vrsta i izuzetno plodna. Runo joj je gusto, te se prinos vune kod ovih ovaca kreće i do 4,5 kilograma, a kod ovnova i do 8 kilograma. Virtemberg ovce su najpogodnije za gajenje u ravničarskim predelima, bitno je redovno ih voditi na ispašu. Hrane ima dovoljno, ali posao nije lak”, tvrdi Cucin.
Od oko 100 vitenberg ovaca dobije se i do 140 jagnjadi, pa je ova vrsta i izuzetno plodna.
Radovan ističe da u ovako velikom domaćinstvu ima mnogo da se radi i da mu u tome veoma pomaže njegova supruga Mirjana, koja u Kikindi pravi jedan od najboljih kozjih sireva i ovčije mleko. „Mušterije nam najviše traže kozji sir, on je zdrav i lekovit. Uz sir uvek dajem i surutku. Imam jednog deku iz obližnjeg sela koji se godinama snabdeva kod nas, kaže da je u surutki tajna dugog života”, kaže Mirjana.
Domaćini ističu da se od stočarstva može lepo živeti. Međutim, na banatskim livadama nekada je bilo više stotina pastira, a danas ima oko šest domaćinstava koje gaje ovce i koze.
Ovce se najviše gaje na pašnjacima Stare planine, najviše ih je u Šumadiji i zapadnoj Srbiji gde na obroncima pase oko milion grla ove stoke. Taj broj u Vojvodini je najmanji, oko 200 hiljada ovaca, a slično stanje je i u kozarstvu.
Sagovornici: Radovan i Mirjana Cucin, uzgajivači ovaca i koza iz Kikinde
Foto: Danijela Jankov
Komentari