Prepeličja jaja poznata su po brojnim pozitivnim karakteristikama po zdravlje ljudi, te ne čudi podatak da su ona korišćena još u starom Egiptu. Anemija, bronhijalna astma, povišen krvni pritisak, narušen imunitet, smanjenost apetita kod dece, samo su neka od zdravstvenih stanja kod kojih pomaže ova čudotvorna namirnica zanimljivog izgleda. Uprkos svim blagodetima koja nude prepeličja jaja, nema mnogo uzgajivača ove životinje čije je i meso veoma kvalitetna i ukusna namirnica.
Igor Šarović iz Veternika, nadomak Novog Sada je upravo zbog lekovitosti prepeličjih jaja počeo sa uzgojem japanskih prepelica.
„Uzgojem sam počeo da se bavim pre više od osam godina. Kupio sam jato od pet prepelica za potrebe naše porodice, prvenstveno radi dece. Broj prepelica sam linearno povećavao, kupujući ih od drugih proizvođača, a sada sam stavljam jaja u inkubator i stvaram nova jata“, rekao je Igor Šarović.
Možda vas zanima
Kako kaže naš sagovornik, prepelice nisu zahtevne životinje. Vrlo su otporne i retko oboljevaju.
„Na visokim temperaturama normalno nose jaja, dok pri temperaturi od 15 stepeni i nižoj njihova nosivost opada. Ishranu treba prilagoditi njihovim potrebama radi dobijanja ujednačenih, krupnih jaja što je veoma bitno i prilikom inkubacije. Kako su one vrlo zahvalne ptice, sam mogu da obavljam poslove oko njih. Obaveze oko njih svode se na hranjenje dva, tri puta dnevno, svakodnevno menjanje vode i čišćenje jednom nedeljno“, navodi ovaj poljoprivredni proizvođač.
Prepeličja jaja naročito se preporučuju ljudima sa zdravstvenim tegobama, sportistima, ljudima koji se izlažu težem fizičkom naporu i mladima sa smanjenim apetitom.
„Prepeličja jaja se u terapijske svrhe konzumiraju sirova. Da bi konzumiranje jaja bilo lakše postoji mogućnost pravljenja koktela ili smutija dodavanjem meda, voća, cimeta, soka. Što se tiče pripremanja jela, ova malena jaja se mogu spremati kao i kokošija“, ističe Šarović.
Porodica Šarović osim jaja prodaje i meso mladih petlića i testeninu sa prepeličjim jajima, a mlevene ljuske od jaja koriste kao organsko đubrivo.
Kako kaže naš sagovornik meso prepelice ima ukus divljači i od njega se pripremaju ukusne supe, a može da se pravi i kulen u kombinaciji sa ćurećim mesom.
„Od viška jaja pravimo domaću testeninu koju izrađujemo ručno, po receptu naše bake koja nam je nesebično prenela svoje znanje. U našoj testenini nema aditiva, dodatih soli, šećera, veštačkih boja, aroma i konzervansa. Dobar je izvor minerala, vitamina, ugljenih hidrata, fitonutrijenata“, kaže ovaj Veterničanin.
Takođe, i ljuskama jaja su pronašli upotrebnu vrednost, te ih suše, ručno melju i koriste kao organsko đubrivo.
„Ljuske su bogat prirodni izvor kalcijuma, koji je veoma važan mineral u zemljištu, a čije odsustvo se manifestuje sporijim razvitkom korena i oslabljenim rastom biljaka. Kalcijum je posebno ključan za prihranu organski gajenih biljaka“, navodi ovaj uzgajivač japanskih prepelica.
Kako kaže ovaj četrdesettrogodišnjak, veoma su im važne povratne informacije koje dobijaju od kupaca svojih proizvoda, a utisci su pozitivni.
„Imamo kupce različitih kategorija. To su najčešće ljudi iz starije populacije, ljudi sa bolestima, sezonskim alergijama, sportisti i oni koji žele da ojačaju svoj imunitet“, navodi on i dodaje da je veoma važno biti istrajan u upotrebi prepeličjih jaja.
Prema Šarovićevim rečima, nijedan prethodni posao ga nije toliko ispunjavao, a radio je i u privatnom i u društvenom sektoru poslove koji su uključivali administraciju.
„Dobar je osećaj biti sam svoj gazda i gospodar svog vremena. Radim na svežem vazduhu i sam raspoređujem posao, uzgoj japanskih prepelica me zaista ispunjava“, rekao je naš sagovornik.
Jaja japanske prepelice veoma su bogata kompleksom vitamina B, kao i vitaminom A, mineralima gvožđem, cinkom, fosforom kao i esencijalnim aminokiselinama. Brojna pozitivna svojstva po ljudski organizam razlog su da ih uvrstimo u svoju ishranu. Ne treba zaboraviti ni biljke, kojima je takođe potrebna hrana, a šarolike ljuske ovih jaja predstavljaju riznicu kalcijuma koji je neophodan za njihov pravilan rast i razvoj.
Komentari