Da se višegodišnji trud i rad isplati pokazuje primer Aleksandara Stanarevića i njegovog brata Miroslava, koji su uz podršku porodice pre skoro deceniju i po u Kamenici kod Valjeva, odlučili da se bave ovčarstvom. Počeli su sa sedam ovaca, a danas je na njihovoj farmi 170 umatičenih grla, od čega je 120 priplodnih ovaca, šest ovnova i podmladak.
Šampionska grla
Ova kvalitetna grla poslednjih nekoliko godina na ovčarskim izložbama osvajaju brojna priznanja, bilo da su to titule apsolutnog šampiona izložbe ili neke druge nagrade. Kruna dugogodišnjeg rada su šampionski pehari za najbolju kolekciju ovaca i ovnove na ovogodišnjem Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu.
„Iz mog dosadašnjeg iskustva mogu da kažem da su mnogi proizvođači ovčarstvo gledali kroz subvencije koje daje država. Međutim, kada je prvi put u moje domaćinstvo došla Slavica Petrović, tadašnji savetodavac za stočarstvo u valjevskoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi, rekla mi je da ako budem gledao da u stočarstvu imam veliku novčanu dobit onda bolje da ne počinjem, ali ako to volim onda će sa time doći i uspeh. I evo posle 14 godina te njene reči sada su to potvrdile, jer nikada ovčarstvo nisam gledao na način da zaradim neki veliki novac. Njen savet me je doveo do sajma u Novom Sadu gde su moja grla šampionska”, kaže sa ponosom Aleksandar Stanarević i dodaje da kada bi sada kretao sa ovim poslom, ne bi imao strpljenja da se bavi selekcijom i da ulaže toliki rad, koji je već ovolike godine iza njega.
Ženska jagnjad za dalju reprodukciju
Kako kaže, sva grla su u matičnom zapatu koji vodi Zemljoradnička zadruga ”Zoon” iz Valjeva, i zahvaljujući njihovom velikom zalaganju došlo se do ovog kvaliteta grla.
„Mada još uvek nisu sva grla na farmi tog kvaliteta kakva su bila na sajmu u Novom Sadu, ali se ide ka tome. Još se radi na selekciji i mislim da za to treba bar još dve godine kako bi svih 150 majki, čemu težimo, bile ujednačene i genetski i eksterijerno”, priča Stanarević.
Žensku jagnjad najčešće ostavlja za dalju reprodukciju, deo ide za klanje, dok jedan broj kao i mušku prodaje kao priplodni materijal.
Da bi se živelo od ovčarstva treba bar 150 grla ovaca
Da bi, kako kaže, jedno domaćinstvo živelo od ovčarstva treba da ima bar 150 ovaca, koje se jagnje na svakih osam meseci, da se pare prirodnim putem i da se po ovci dobija jedno i po jagnje. Uz sve to u ovom poslu potrebno je iskustva i znanja.
„Kada je reč o prodaji priplodnog materijala u ovom poslu ima ekonomske računice. Svi su danas u problemu, korona je ostavila dosta posledica. Prošla godina je bila katastrofalna, nije bilo prodaje jagnjadi, bar što se tiče klanice. Nekih šest meseci je sve stajalo, nakon čega se otvorio put prodaje ali su sva ta jagnjad otišla po nekoj katastrofalno niskoj ceni”, priča naš sagovornik.
Skočila cena stočne hrane, a cena žive stoke stagnira
Po njegovim rečima ova godina je malo bolja, prodaju se i priplodna grla ali i za klanje. Ukoliko se, kaže, jagnjad samo prodaju za klanje u tom slučaju nema zarade, tu je neka nula, ali ako za prodaju idu i priplodna grla onda si u plusu.
„I godina je teška, sušna, pšenice i ječma je i bilo ali livade i kukuruza će sigurno biti za 30 posto manje nego prošle godine. Malo je stočna hrana poskupela a cena žive stoke je ostala na nekih 230 – 250 dinara za klanje, dok su jagnad za priplod 150 evra”, navodi ovaj mladi poljoprivrednik.
Kaže da je problem što mladih ljudi nema na selu, a da je dobro što grad Valjevo i preduzeće ”Agrorazovoj – valjevske doline” kroz razne podsticaje pomaže poljoprivredne proizvođače i da bi sa sličnim merama trebalo nastaviti i u narednom periodu.
Komentari