Jedna od osnovnih grana stočarstva – kozarstvo pre nekoliko decenija bilo je gotovo uništeno nerazumnim zabranama gajenja koza. Razlog za ovakve zabrane bio je uništavanje mladih zasada šuma. Kakvo je stanje sa kozarstvom u Srbiji danas?
Bilo je potrebno dosta vremena da se broj koza kod nas značajnije poveća. Sada je to grana stočarstva koja je u porastu i koja ima perspektivu. Državni podsticaji i subvencije značajno doprinose povećanju rentabilnosti kozarske proizvodnje. Ukoliko se prihvate preporuke struke, odabere odgovarajuća rasa za neko područje, poslušaju saveti stručnih lica u vezi nege i ishrane, gajenje koza može da bude vrlo unosno.
Možda vas zanima
Upravo te savete i preporuke je poslušao i prihvatio mladi odgajivač koza iz Bukorovca kod Kragujevca. Sada je ovaj tridesetogodišnjak uspešan odgajivač koza i što je najbitnije od prodaje kozjeg mleka sasvim pristojno živi i veoma je zadovoljan svojom zaradom.
Pre 5 godina ovaj mladi farmer je napustio posao u gradu gde je radio kao mašinski inženjer za ne baš veliku platu. Prešao je u Bukorovac, selo udaljeno desetak kilometara od Kragujevca. Kupio je ili uzeo u zakup 4 ha obradive zemlje i počeo da se bavi uzgojem koza. Ključno je to što je pre početka bavljenja kozarstvom tražio stručnu pomoć za realizaciju ovog projekta. I što je takođe vrlo bitno, ove savete je i prihvatio.
Počeo je sa 6 grla alpske rase koza. Poslušao je savet kako u izboru rase, tako i u pravljenju objekta za koze i prihvatio preporuke u izboru biljnih kultura koje će sejati, a koje će mu biti najbolje za sastavljanje kvalitetnih obroka za ishranu koza.
Naime, alpska rasa koza je otporna na lošije klimatske uslove, otporna je na mnoge bolesti i prilagođena našem podneblju. To je veoma mlečna rasa– može da daje 5 litara mleka dnevno. Kozje mleko sadrži puno imunoglobulina koji pozitvno utiču na opšte zdravstveno stanje ljudi. Zato se preporučuje svima, a posebno deci i rekonvalescentima.
Koze ne traže nikakve posebne uslove
Koza je domaća životinja koja ne traži nikakve posebne uslove u vezi smeštaja. Zato je potrebno izgraditi objekat koji će je zaštiti od sunca, kiše i jakih vetrova, i to je sasvim dovoljno. Materijal mogu da budu ili daske, ili cigla, ili bilo šta drugo što je jeftino. Dakle nikakvi skupi materijali. Potrebna površina poda po grlu je 1 m kvadratni. Objekat mora da je bez tavanice, sa dosta svetla, pod najbolje od cigle, pokrivene tankim slojem betona. Obavezna je prostirka od slame i stalna mogućnost pristupa čistoj pijaćoj vodi.
Ovaj odgajivač je takođe poslušao i savet da napravi plato za izmuzište na visini od jednog metra od poda, jer koza uvek više voli da se negde popne nego da bude na zemlji. Značajno je i to da se pravljenjem ovog nivoa olakšava muža, jer muzač ne treba da se savija, nego sve radnje u vezi muže obavlja u uspravnom položaju.
Ishrana koza se bazira najviše na kvalitetnom senu, koncentratu, uz obavezno učešće ovsa (koji ima dosta vitamina E-tokoferola koji pozitivno utiče na plodnost), a u narednom periodu plan je da se u dnevni obrok uključi i senaža.
Sada ovaj mladi proizvođač ima 30 muznih grla, a lako proda celokupnu količinu mleka i to ne mlekari nego domaćinstvima – 120 din po litru. Prihvatio je i predlog da proizvodi i kozji sir, jer će tako ostvariti i dodatnu zaradu.
Sva grla su umatičena i imaju potvrdu o poreklu – pedigre. To ovom mladom uzgajivaču omogućava da dobije subvencije od države, i to 7000 din po umatičenoj kozi, što je bitna stavka da se ekonomičnost u proizvodnji kozjeg mleka poveća, a to je i krajnji cilj svake delatnosti.
Autor: Goran Joksić, dipl. inž. stočarstva
PSSS Kragujevac
Komentari