Ovih dana govori se o stočnoj bolesti šuštavac od koje je nekoliko desetina goveda uginulo na Pešteru. Zato smo razgovarali sa profesorom Draganom Bacićem sa katedre za zarazne bolesti na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu. On nam je objasnio kakva je ta bolest i ima li razloga da stočari strahuju od nje.
Šuštavac je akutna zarazna bolest od koje najčešće obolevaju goveda, ovce i koze i to one životinje koje su stare od 3 meseca do 2 godine. Svinje mogu izuzetno retko da obole, a konje i ljude šuštavac ne napada. Za šuštavac je karakteristična opšta intoksikacija organizma, promena u mišićima ekstremiteta, pojava edema i nakupljanje gasa u vezivnom, međumišićnom i potkožnom tkivu. Taj gas na pritisak šušti, zbog čega je oboljenje i dobilo ovaj naziv.
Možda vas zanima
Prof. dr Dragan Bacić sa Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu objašnjava: „Šuštavac je nekontagiozna bolest i javlja se sporadično. To što se kod nas pojavila nije prvi put, a sigurno ni poslednji. Uzročnik bolesti je bakterija koja se zove Clostridium chauvoi. To je aerobna bakterija koja stvara spore koje su veoma otporne u spoljašnjoj sredini, tako da u zemljištu mogu dugo da ostanu. To znači da je tamo gde je životinja uginula izlučila spore, pa je i zemljište zaraženo“.
Nikako ne bacajte leš životinje u reke i potoke, niti negde u prirodi, jer se upravo na taj način bolest širi. Takođe, zabranjeno je i klanje i premeštanje uginule životinje.
„Pošto su te spore otporne i dugo mogu da ostanu u zemljištu, one najčešće kod životinja ulaze preko usta, odnosno preko hrane i vode. Mogu i aerogenim putem, a ređe putem oštećene kože ili sluzokože, dakle, najčešće preko sluzokože usta ili digestivnog trakta“, dodaje profesor.
Šuštavac se najčešće javlja leti ili početkom jeseni. Osim toga, direktno je povezan i sa vremenom kada se životinje izvode na pašu, sa strižom ovaca, sa promenom zuba životinja i kastriranjem. Dakle, ulazna vrata za bolest mogu da budu i rane. Sa druge strane, ukoliko su vaše životinje zatvorene u štalama i nemaju nikakve povrede, rizik od šuštavca je minimalan.
Prof. Dr Dragan Bacić kaže: „Infekcija se sa jedne na drugu jedinku ne prenosi, tako da bolesna krava, june ili ovca ne mogu da zaraze drugu kontaktom. Bolest se prenosi isključivo unošenjem spora od kojih kasnije nastaju vegetativni oblici. Period inkubacije bolesti je veoma kratak, od 1 do 3 dana“.
Jedini način da se pojava šuštavca preduhitri jeste vakcinacija životinja. Ipak, odgovarajućih vakcina u Srbiji trenutno nema.
„Šuštavac se javlja u dva toka. Jedan je perakutni tok, gde životinje iznenada uginu, bez ikakvih simptoma, kao što smo imali slučaj da se baš sada, na žalost, dešava na Pešteru. Vlasnici tih životinja su naravno u šoku. Ostave zdravu životinju i već sutra je ona uginula. Postoji i akutni tok, koji može da traje nekoliko dana. Za to vreme javlja se povišena telesna temperatura, poremećaj opšteg stanja, otežano je disanje, životinja ne uzima hranu i vodu i dolazi naravno i do pada muže“, ističe profesor.
Ukoliko ovakve simptome primetite kod vaše stoke, znajte da je veoma važno da u najkraćem vremenskom roku životinja treba da dobije izuzetno visoku dozu penicilina.
Profesor dr Bacić savetuje: „Preporuka je da se penicilin daje intravenski momentalno ili da se doza podeli intravenski i intermuskularno. Pored penicilina u terapiji se preporučuje rasecanje tih velikih mišića“.
„Naravno, pre toga je obavezna dezinfekcija, a onda se skalpelom ili nožem iseku veliki komadi mišića. To jeste prilično ružno za oko, ali to je jedan od načina da se nekako spasi životinja. Takva hiruška mesta koja su isečena tretiraju se hidrogenom, peroksidom ili hipermanganom, kako bi se odvela što veća količina kiseonika i time sprečilo razmnožavanje uzročnika“, naglašava on.
Na žalost, čak i ako sve ovo uradite, rezultati su veoma retko pozitivni, što znači da je bolest izuzetno opasna i da se završava za kratko vreme. Ukoliko do doga dođe i na vašem imanju, znajte da je veoma važno da se smrt životinje prijavi, da je ne sahranjujete sami ili je sahranite veoma duboko.
Nikako ne bacajte leš u reke i potoke niti negde u prirodu, jer se upravo na taj način bolest širi. Takođe, zabranjeno je i klanje i premeštanje uginule životinje. Ipak, sudeći po svemu što je profesor rekao, razloga za paniku nema, kao prilikom pojave drugih stočnih bolesti sa kojima smo se nedavno sretali.
Za šuštavac je karakteristična opšta intoksikacija organizma, promena u mišićima ekstremiteta, pojava edema i nakupljanje gasa u vezivnom, međumišićnom i potkožnom tkivu.
Profesor Fakulteta veterinarske medicine zaključuje: „Nema razloga da se bojimo da će se šuštavac brzo raširiti. Ta bolest je isključivo infekcija zemljišta i ne postoje vektori koji je prenose. Dakle, životinje jedino mogu da se zaraze ako unesu spore uzročnika, koje su u hrani, zemlji ili prodru preko povreda na koži i sluzokoži“.
Jedini način da se pojava šuštavca preduhitri jeste vakcinacija životinja. Ipak, odgovarajućih vakcina u Srbiji trenutno nema, a na to, na žalost, stočari niti apotekari ne mogu da utiču. Zato je svako dalje sprečavanje pojave, ili širenja ove stočne bolesti, isključivo u rukama Uprave za veterinu, odnosno Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Sagovornik:
prof. dr Dragan Bacić, Fakultet veterinarske medicine u Beogradu
Komentari