Pre nekoliko dana naš portal je objavio vest da se ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović, sastao u Ankari sa turskim kolegom Bekirom Pakdemirlijem, sa kojim se dogovorio o većoj saradnji, posebno po pitanju izvoza goveđeg mesa. Dosadašnja kvota od 5.000 tona ispunjena je u kratkom roku, te je ugovoreno povećanje kvote za 40 odsto, što znači sa trenutnih 25 na 35 miliona evra.
Možda vas zanima
Ministar Nedimović je obradovao stočare novom šansom za izvoz junećeg mesa u Tursku, kao i najavom izvoza u još nekoliko zemalja tokom 2019. godine.
„Ovo je jedan od važnijih dana za naše stočarstvo, jer je reč o poslu koji je vredan 25 miliona evra. Subvencije za uzgajivače junadi biće povećane sa 10.000 na 15.000 dinara. Srbija će početi sa izvozom mesa u Izrael, Egipat, Liban, a tržište Kine je već otvoreno“, naglasio je nedavno ministar Nedimović.
Čini se da je izvoz svežeg, rashlađenog i smrznutog goveđeg mesa u Tursku od nadležnih shvaćen kao izuzetno važan za Srbiju i to još od marta kada je prvih 20 tona govedine krenulo za ovu zemlju. Time je sporazum o slobodnoj trgovini sa odobrenom izvoznom kvotom od 5.000 tona godišnje u Tursku počeo da se realizuje.
Pripreme su bile temeljne, jer je ocenjeno da nam od tog posla zavisi izlazak i opstanak na tržištu zemlje sa 70 miliona stanovnika, ali i nekih drugih zemalja. Država je preko ministarstava poljoprivrede i trgovine, i nadležnih službi, naročito veterinarske i sanitarne, bila uključena čak i u odabir grla. Goveda su odabirana iz svih krajeva, a najveći deo otkupljen je od zlatiborskih stočara. Turska je za pripremu mesa odabrala klanicu Čajetina, koja je u tom trenutku ispunjavala sve njihove zahteve.
Farmeri umereni optimisti
Stručnjaci procenjuju da se u ovom trenutku u Srbiji tovi oko 12.000 junadi, a da ih je početkom devedesetih bilo deset puta više i da se meso izvozilo i na Istok i na Zapad. Zato bi država morala da postavi jasna „pravila igre“ na duži rok – da farmeri imaju precizne ugovore u vezi sa subvencijama i sugurnim otkupom kako bi se broj stočara, kao i broj grla u tovu povećao.
„Ja sam radeći kao veterinarski tehničar, pored redovnog posla, u tovu u svakom turnusu imao pedesetak junadi. Sarađivao sam sa Veterinarskom stanicom u Gornjem Milanovcu i naše obaveze su bile jasno definisane čvrstim ugovorom. Moj partner u zajedničkom poslu imao je obavezu da mi obezbedi telad za tov odgovarajućeg kvaliteta, koncentrat, zdravstvenu zaštitu teladi, odnosno junadi, i otkup, a moje je bilo da obezbedim objekat za tov i kabastu hranu. To je funkcionisalo dve godine, svi smo bili zadovoljni, a kad su uslovi počeli da se menjaju i ne poštuju, prekinuta je saradnja“, kaže Zoran Rakić iz Grabovice kod Gornjeg Milanovca.
Dobrim merama i poštenim odnosom država mora da vrati poverenje stočara koji se bave tovom junadi a i druge stoke, kako bi se zaista krenulo u preporod srpskog govedarstva.
Agronom Dragutin Jevtović iz kraljevačkog sela Tavnik poslednjih nekoliko godina uvek ima u tovu desetak junadi i u tom „uzgrednom poslu“, kako kaže, često je ostvarivao čist gubitak. Nema ugovorenu proizvodnju i do sada je najčešće svoje tovljenike prodavao prekupcima, iako na tom području ima tri klanične industrije: „NID“, „SAN“ i „Kotlenik promet“, koji je i najveći i koji sa godišnjom proizvodnjom od 200 tona junećeg mesa, oko 100 tona svinjskog i 100 tona prerađevina od mesa predstavlja lidera klanične industrije u centralnoj Srbiji.
„Dobrim merama i poštenim odnosom država mora da vrati poverenje stočara koji se bave tovom junadi a i druge stoke, kako bi se zaista krenulo u preporod srpskog govedarstva. Sa područja mog sela i okolnih: Obrve, Lađevaca, Cvetaka, Miločaja, Katrge… svake nedelje nakupci iz Crne Gore i Hrvatske otkupe od 50 do 60 teladi i 20 do 30 utovljenih bikova, plus jedan broj koji novopazarski šverceri otkupe za Kosovo i Metohiju, što ne bismo smeli da kao organizovana država dopustimo“, kaže Jevtović.
Po mišljenju ovog mladog tavničkog agronoma i stočara, trenutne cene junadi su odlične, što je rezultat ugovorenog izvoza, pre svega za Tursku, i neke druge zemlje. Za kilogram žive mere junadi plaća se 2,2 evra, pri čemu treba imati na umu da je i cena teladi naglo skočila i trenutno iznosi od 4,3 do čak pet evra. Povoljna okolnost za sve one koji se bave tovom je ta što je cena stočne hrane ostala na prošlogodišnjem nivou, a cena kukuruza je još i niža. Jevtović smatra da će u ovom poslu najbolje proći velike farme poput „Srem Šida“, beogradske firme „Tera“ u Mrčajevcima…
Stručnjaci oprezni u pogledu naših izvoznih mogućnosti
Stručnjaci, kao i farmeri, pozdravljaju svaku dobru meru Vlade Republike Srbije, odnosno njenih ministarstava koja vode poboljšanju položaja stočarstva, ali i drugih grana poljoprivrede. Međutim, po njihovom mišljenju, Srbija je još daleko od „zelene grane“ koja bi značila njegov stvarni preobražaj.
Trenutne cene junadi su odlične, što je rezultat ugovorenog izvoza, pre svega za Tursku, i neke druge zemlje.
Agroekonomista Milan Prostran rekao je nedavno za jedan dnevni list da, prema informacijama koje ima, Srbija u Tursku ne izvozi više od 2.000 tona goveđeg mesa, obrazlažući takve tvrdnje našim mestom na tržištu Evropske unije.
„Iako imamo dogovorenu kvotu sa EU od 8.700 tona godišnje, u poslednjih deset godina u najboljem slučaju nikada nismo izvezli na to tržište više od 1.500 tona. Poenta je u tome da treba imati dovoljno kvalitetnog goveđeg mesa za izvoz u inostranstvo da bi se kvote povećale, a to u ovom trenutku nije slučaj“, naglašava Prostran.
Član Odbora za selo SANU Branislav Gulan tvrdi da 12.000 junadi, koliko je sada u Srbiji u tovu, nije dovoljno ni za domaće potrebe. Trošimo samo tri do četiri kilograma junećeg mesa po stanovniku godišnje, odnosno, proizvodimo ukupno 75.000 tona junećeg mesa godišnje i prema tome, naglašava Gulan, za izvoz ga nemamo dovoljno.
„Potrebno je najpre da farmeri imaju garancije da će moći da prodaju. Dosad to nisu imali i zato su se staje i praznile“, poručuje Gulan.
Junetina sve dalja od naših potrošača
U oktobru cena junetine skočila je za 20 odsto i u srpskim maloprodajama kilogram najkvalitetnije junetine iznosi između 800 i 830 dinara, što je duplo više od kilograma svinjetine. Sasvim je sigurno da je cena junetine počela da raste povećanim izvozom ovog mesa u Tursku, a s druge strane, kako tvrde stručnjaci i farmeri, to je i pokazatelj da Srbija nema dovoljno goveđeg mesa.
Pored svih problema, različitih ocena stanja i mera koje treba preduzeti da dođe do istinskog ozdravljenja našeg stočarstva, jedno je sigurno, a to je da sklopljeni aranžman sa Turskom o izvozu junećeg mesa ne smemo da dovedemo u pitanje, ne samo zbog turskog, već i zbog drugih tržišta gde vidimo našu šansu. Međutim, ne bismo smeli da dozvolimo da tu cenu plate srpski farmeri, pa i domaći potrošači. Država mora da nađe mehanizme za vraćanje poverenja farmera, počev od jasnih ugovora o subvencijama i otkupu. Možda je povećanje budžeta za poljoprivredu u narednoj godini za osam milijardi na ukupno 52 milijarde nagoveštaj boljeg položaja stočarstva u Srbiji.
Komentari