Dužine realnih laktacija krava simentalske rase kreću se oko 350 dana, a holštajn – frizijske oko 390 dana, ,,što upućuje na dužine međutelidbenog intervala od 410 i 450 dana, respektivno”, pokazali su rezultati istraživanja koji su sprovedeni u okviru projekta pod nazivom ,,Uticaj prvih 100 dana laktacije na prinos i kvalitet mleka kod različitih rasa krava”, na odabranim gazdinstvima mlečnih krava simentalske i holštajn – frizijske rase, praćena je količina i kvalitet mleka u prvih 100 dana laktacije, kao i troškovi koji se čine u tom periodu.

Po rečima dr Radmile Beskorovajni iz Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, krave simentalske rase oko 35 posto mleka proizvodu u prvih 100 dana laktacije, a holštajn – frizijske oko 33 posto mleka.

Kako dodaje, količine mleka koje je moguće proizvesti i koje se mogu posmatrati kao smernice u kratkoročnom periodu su 6.600 litara za simentalsku rasu i 10.200 litara za holštajn – frizijska grla u pomenutim laktacijama.

,,Podsticaji za mlečno govedarstvo Republike Srbije veoma jako utiču na primanja gazdinstava u pozitivnom smislu. Svi viškovi primanja iznad troškova proizvodnje trebaju se pametno investirati. Preporuke nosiocima poljoprivrednih gazdinstava koje možemo dati su da koriste savete u vezi ishrane krava i odabira semena bikova koje im daju savetovaci u Poljoprivrednim službama, vođenje evidencije troškova proizvodnje, skraćivanje međutelidbenog intervala, unapređenje produktivnosti rada mehanizovanjem radnih operacija”, objasnila je dr Beskorovajni, rukovodilac na projektu.
Samoodrživa porodična farma mlečnih krava u narednom periodu od nekoliko godina mogla bi da ima 20 do 30 grla sa jednim stalno angažovanim radnikom iz porodice, koji radi isključivo na poslovima u stočarskom objektu, jedan od zaključaka projekta.

Istraživanja, u okviru projekta ”Genetsko unapređenje u svinjarstvu kroz sistem ocene mesnatosti na liniji klanja”, koja su imala za cilj ocenu osobina porasta i kvaliteta trupa kod svinja na liniji klanja, kako bi ocenjene vrednosti poslužile za dalje genetsko unapređenje populacija svinja u Srbiji, sprovedena su na šest porodičnih farmi svinja, koja gaje prasad za tov i godišnje proizvode od 2.000 do 6.000 tovljenika.

,,Kod tovljenika na liniji klanja utvrđena je mesnatost u trupu od 56,38 procenata, sa veoma širokim intervalom variranja od 36,25 do 68,1 posto mesa u trupu, što otvara prostor za veoma uspešan selekcijski rad u cilju genetskog progresa ove, ali i drugih osobina iz iste grupe. Analizirajući kombinaciju ukrštanja različitih genotipova u cilju proizvodnje prasadi za tov, najbolje kvalitativne pokazatelje u pogledu mesnatosti od 59,95 posto imali su tovljenici melezi očeva pietrena i majki F1 meleza landrasa i velikog jorkšira. Ustanovljena je srednja naslednost ove osobine, što ukazuje na mogućnost brzog genetskog progresa u populacijama svinja, gde bi se u procenu priplodne vrednosti životinja uključila mesnatost, kao jedan od selekcijskih kriterijuma”, kazao je rukovodilac projekta dr Mladen Popovac sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Jedan od ciljeva projekta je bio i da se promoviše neophodnost donošenja zakonskih regulativa, po kojima bi se cena tovljenika u klanici određivala na osnovu njihove mase, ali i kvaliteta trupa, a ne kao što je uglavnom bilo do sada, da se ona formira samo na osnovu mase.

,,Značaj vrednovanja tovljenika na osnovu kvaliteta motivisaće dodatno odgajivače da unaprede mesnatost kod tovljenika, jer će na taj način ostvarivati veće ekonomske benefite iz vise razloga”, navodi naš sagovornik.

Inače ova dva istraživanja realizovali su Institut za primenu nauke u poljoprivredi i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Poljoprivrednim savetodavnim i stručnim službama iz Valjeva, Šapca, Mladenovca i Čačka, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, a dobijeni rezultati prezentovani su valjevskim poljoprivrednicima.