Mali je broj onih koji se odlučuju za gajenje starih, domaćih rasa stoke i živine iako mnoge od njih donose zadovoljavajuću zaradu zahvaljujući svojim dobrim proizvodnim karakteristikama. Kada su u pitanju domaće rase koka, najviše se ističu banatski gološijan i somborska kaporka. U ovom tekstu smo se bavili drugom navedenom vrstom koka, razgovarajući sa Nikolom Draganićem koji se uspešno bavi njihovim uzgojem.
Nosivost somborske kaporke je 200 do 220 jaja godišnje
Ovu domaću vrstu je počeo da gaji pre tri godine. Naš sagovornik, koji je inače diplomirani ekonomista, bio je rešen da spoji lepo i korisno. Namera mu je bila da gaji neku od autohtonih rasa živine, kako bi sačuvao genetske resurse i pri tome imao uspešnu mogućnost zarade.
„Somborska kaporka je autohtona, domaća rasa kokošaka. Ministarstvo poljoprivrede daje subvencije za očuvanje ove autohtone rase, na listi je živine pod zaštitom države. Somborska kaporka je veoma pogodna za proizvodnju jaja i mesa na tradicionalan način, odlikuje se dobrom nosivošću, godišnje snese od 200 do 220 jaja”, rekao je sagovornik našeg portala.
Uz subvencije države potrebna su veoma mala ulaganja
Ova domaća rasa koka nastala je ukrštanjem domaćih rasa sa rasama hudan i sumtaler, pri tom noseći sve najbolje osobine rasa od kojih je potekla. Iako se javlja u nekoliko boja, svakako je najrasprostranjeniji njen beli varijetet.
Spoljašnja karakteristika po kojoj je ona najpoznatija je ćuba, koja se kod pilića javlja čim se izlegnu. Kada je u pitanju njena težina, spada u srednje teške rase. Kokoške sa šest meseci uzrasta imaju telesnu masu od 2,5 do 3 kilograma, a petlovi 3,5 do 4 kilograma.
„Ova živahna i temperamentna rasa koja nosi ime po gradu u kome je nastala, nije probirač u hrani. Ako je držimo puštenu po dvorištu da pase travu, jede crviće, puževe, ostatke hrane, potrebno je jako malo pridodati za hranu na subvenciju koja se dobija od države. Ovo rezultira time da je sav novac od prodaje jaja u stvari zarada. Pored skromnih zahteva kada je u pitanju ishrana, otporna je na bolesti i promenu klime”, istakao je Draganić.
50 somborskih kaporki donosi zaradu od 10 000 evra od jaja za inkubator
Somborska kaporka se lako raskvocava i izvodi piliće. Kako bi njena plodnost bila maksimalna, potrebno je jato od osam koka i jednog petla. A jaja, ako se stave u inkubator i izlegnu pilići, prodaju se vrlo lako po ceni od 200 dinara.
„Jedna porodica, koja ima na primer 50 koka, može da očekuje godišnju zaradu od jaja za inkubator koja iznosi 10.000 evra, a ako ta jaja stave u inkubator i prodaju jednodnevne piliće, dolazimo do godišnje zarade od oko 14.000 evra. I to će tako biti dokle god se kaporka ne bude proširila u Srbiji. A kada se to desi, vrlo lako, ako je držite puštenu, možete da dobijete sertifikat o organskom poreklu jaja koja ćete prodavati tri puta skuplje nego što se prodaju jaja sa farmi koka”, saznajemo od ovog poljoprivrednika.
Meso ove kokoške se odlikuje odličnim ukusom. Kako kaže, ono što somborsku kaporku razlikuje od drugih autohtonih rasa je upravo viša cena jaja i pilića jer je kaporka veoma retka, mnogo je manje ima nego na primer gološijana.
Bavi se i uzgojem japanskih prepelica, proizvodi sokove od starih sorti jabuka
Nikolu Draganića život je odveo iz Beograda u Dragačevo gde gaji somborsku kaporku i japanske prepelice, sa kojima je počeo pre više od dvadeset godina.
„Nisam mogao da zamislim da ću ikada otići iz Beograda. Jedina pomisao mi je bila da hoću da se bavim proizvodnjom hrane, ali nisam znao konkretno čime. Radio sam kao ekonomista u jednoj firmi, ali hteo sam da ustvari pokrenem svoj posao. Baš u to vreme, doktori su mi preporučili da pijem prepeličja jaja. Ja sam to video kao neki znak i počeo da se bavim uzgojem japanskih prepelica”, govori o svojim počecima ovaj poljoprivrednik.
Pored gajenja somborskih kaporki i japanskih prepelica uzgaja maline, pravi sokove, likere, džemove, proizvodi inkubatore, pravi kaveze, ambalažu, cedi naše stare sorte jabuka i pravi sokove bez dodatka šećera i vode.
Komentari (1)
Biljana
2022-03-13 19:46:27
Postovani,dali se jos daje subvencija za drzanje rase somborske kaporke i koji su uslovi za subvenciju ove godine?