Na Dobroj farmi, odmah pored granice sa Rumunijom proizvodi se koziji sir i to od najmlečnije rase koza – Francuske Alpine. Kako bi ovaj sir bio što ukusniji i kvalitetniji porodica Veljović dosta vodi računa o uzgoju i smeštaju ovih koza, zato su im napravili pravi hotel za koze.
Ova farma ima nekoliko različitih objekata za koze. Kozarnik je centralni objekat sa nekoliko štala, gde borave sve zdrave koze. A iako žive i borave na samoj granici sa Rumunijom, one ne znaju da govore rumunski niti imaju neko rumunsko ime. Naprotiv, Goran Veljović, vlasnik ove farme nam je rekao da sve imaju francuska imena jer je ovo rasa Francuska Alpina.
SAZNAJTE I OVO:
Uzgoj Francuske Alpino koze
Goran je rasu Francusku Alpinu nabavljao u dva turnusa, jedan deo grla mladihkoza došao je iz Inđije, a drugi deo iz Kule, i ovo su uglavnom starija grla koja su u pripustu, a po njihovom izgledu deluje kao da su sjarene mnoge od njih.
Alpina je sudeći po knjigama, kaže Goran Veljović, koza koja daje u jednoj godišnjoj laktaciji oko 750 litara mleka. Naravno, nauka je jedno, a drugo je praksa.
“Mi imamo neka grla koja daju manje a neka koja daju više, pa računamo da možemo dobiti u proseku 650 litara mleka godišnje. Cilj nam je da tu proizvodnju podignemo što više, i u tim našim namerama neki vremenski period imali smo i jarčeve iz uvoza. Oni su bili iz Francuske. Tih koza ima i u Austriji, ali u principu dosta organizovanija priča je u Francuskoj, a još bolje organizovana u Kanadi. Samo je transport iz Kanade veoma težak”, kaže Goran Veljović, vlasnik “Dobre farme”.
Kada govorimo odakle Goranu ideja da čuva baš koze prvo što se nametnulo je koliko je kozje mleko zdravo. Nisu se odlučili za krave, kaže Gora, pošto to je problem sa plasnom količinom hrane koju pojedu. Takođe, sve se više govori o metanu koji je produkt od uzgoja krava i svinja i koji negde sa 75% utiče na zagađenja planete, a to je manje od automobila.
Smeštaj Alpino koza – podizanje kozarnika
Kada su pravili kozarnik, Veljovići su morali da vode računa o tome da on bude sagrađen od prirodnih materijala, da kozama bude udobno, sa visokim nivoom higijene. Međutim, da se napravi kozarnik po ovim standardima je velika investicija, ali se na kraju isplati.
“Uglavnom mi smo prvo okrenuli sa izučavanjem i posetili nekoliko farmi, a onda smo se pridržavali evropskih standarda i onoga što predlažu univerziteti. Ovo su sve planirani kapaciteti na osnovu kvadrature koja je raspoloživa životinjama i na osnovu mesta na valovu u hranjenju. Tako je projektovano da u ovoj štali bude 200 grla. Mi smo se odlučili da pristup “povratak prirodi” da bude sve u drvetu, ko god uđe ovde kaže vi ste napravili hotel za koze”, ističe Goran Veljović.
Ishrana Alpino koza
Kada je reč o hrani i obrocima koje se daju ovim kozama, važno je znati da se ta ishrana u periodu laktacije razlikuje, ali i da i koze mogu ponekad da uživaju u “slatkišima” kao i svi ostali.
Mi ih obično hranimo lucerkom, u tom delu koristimo i seno kada nisu u fazi laktacije, i dobijaju jedan deo zrnastog obroka. Životinje koje idu na mužu, dobijaju kako to kažemo “slatkiše”, jer im je to motivacija da odmah zauzmu poziciju za mužu, a ostatak dobijaju u više navrata tokom dana”, objašnjava Goran Veljović.
Plasman i izvoz kozijeg mleka i sira
Plasman nije lak, kaže Goran Veljović. Kupci su uglavnom ljudi koji se ne plaše da probaju kozije proizvode. Oni postaju njihove stalne mušterije. Imaju prodaju u nekoliko radnji u Beogradu, malo u Novom Sadu i po Vršcu, ali se spremaju da kad zaokruže trenutnu proizvodnju, krenu ka izvozu.
Da bi došli do izvoza potrebno je da imate registovanu mlekaru za preko 3.000 litara dnevne moguće proizvodnje. Na kraju kad sve to proizvdete u zavisnosti gde to želite da uputite, onda morate da prođete određene testove koji su neophodni u zemljama Evpropske unije. Takođe, potrebno je dati određene uzorke na analizu koja je potrebna kako biste dobili papire.
Zanimljivost: Koze su veoma pametne
Koze su veoma hierarhijski nastrojene životinje, ispričao nam je Goran, pa tako je u nekim fazama potrebno odvajati ih u bokseve. Uveče se izvrši selekcija i jedno grlo se prebaci u drugi boks, a ujutru kad dođete ona se sama vratila u stari boks.
To govori koliko su koze inteligentne i koliko brzo uče, i ako jedno grlo nauči da nešto može da otvori i da izađe, do podneva će to sve koze naučiti, objašnjava on.
Komentari