Koza Dijana je glavna zvezda “Grashil” farme (Grasshill) koja uzgaja oko 1.000 sanskih grla, a nalazi se u provinciji Ontario u Kanada. Za 387 dana ukupne laktacije Dijana je dala 4.030 kilograma mleka, što je, podatak koji se mora poštovati. Takođe, ovo je u pogledu mlečnosti samo jedna od 98 koza koje su do sada dale više od 10.000 kilograma mleka na ovoj farmi.
Možda vas zanima
Vlasnici farme, Lojd i Barbara Viks, su treća generacija farmera, i sve do kraja devedesetih su se bavili uzgojem holštajn krava. Zapravo, farma krava postoji i danas, i važi za jednu od onih s najvićom proizvodnjom mleka po grlu u Kanadi. Sa ove farme potiče pet šampionskih grla, a čak 10 grla je ocenjeno klasom “EX” (odličan), što predstavlja izuzetnu retkost.
Jedna od kanadskih šampionki u proizvdnji mleka, (VG – vrlo dobar) je grlo Teri-Line koje je za 305 dana prozivelo 18.581 kilogram mleka. Interesantno da krava, koja je nadmašila ovu prozivodnju, tako|e potiče sa “Grashil” farme. Genetski materijal (embrioni, žive životinje) sa ove farme izvezen je u više od 60 zemalja sveta.
Zalagawe i rad Lojda i njegove supruge Barbare u kozarstvu već 2001. godine donosi prvo zvanično priznanje, koje se odnosi na kvalitet koza. Njihova grla su te godine proglašena za šampione Kanade. Nakon toga sve je bilo relativno lako, jer je trebalo samo da poštuju genetski plan i program i sve to sprovedu u delo.
Danas, njihove koze daju u proseku četiri-pet i po kilograma mleka dnevno. U najproduktivnijem delu laktacije, mlečnost prelazi 10 kilograma, što ih bez svake sumnje svrstava u najproduktivnije farme sanskih koza u svetu. Zbog toga ne čudi podatak da se genetski materijal sa ove farme izvozi u 30-tak zemalja sveta. Na lokalnom tržištu, seme jarčeva sa “Grashil” farme se prodaje po ceni od 75-100 dolara, i po rečima gospođe Barbare, već krajem jula gotovo da više nema zaliha koje se mogu ponuditi tržištu.
Svesni kvalita genetskog materijala koji poseduju, i koji bi želeli da podele s odgajivačima sanskih koza, Lojd i Barbara su došli na ideju da širom sveta osnivaju nuklus stada. Izvoz embriona, semena jarčeva i živih životiwa, je način kako da se dođe do takvog stada, udaljenog hiljadama kilometara od Kanade. Ono što sledi je DNK analiza kvaliteta stada, kako bi se obezbedio beskompromisni kvalitet genetike koja se nudi tržištima.
Barbara i Lojd, osim genetskog materijala, mogu da podele sa uzgajivačima sanskih koza i svoje bogato iskustvo koje se odnosi na upravljanje stadom, odnosno kompletan menadžment posla kojim se bave. Do sada je ovu farmu posetilo više od 3.000 posetilaca iz celog sveta. Mnogi od wih su ovde volontirali, samo da bi naučili što je moguće više o tajnama uzgoja sanskih koza.
Gospođa Barbara je tokom razgovora koji smo vodili, izrazila veliku spremnost za saradnju sa kozarima Srbije, u meri u kojoj važeći veterinarski protokoli pružaju mogućnost za takvu aktivnost.
Autor: Boris Berisavljević
Tekst je originalno objalvjen u časopisu Poljoprivrednik
Komentari