Praćenje mikotoksina u sirovinama je izuzetno bitno za svaku fabriku stočne hrane. Mikotoksini su najprisutniji u kukuruzu, a zatim u pšenici, sojinoj i suncokretovoj sačmi. „Kada se zeolit koristi u proizvodnji stočne hrane, dobija se zdravstveno bezbedna hrana za ishranu domaćih životinja”, ističe veterinar Aleksandar Drljačić i dodaje da zeolit ima mogućnost vezivanja mikotoksina, te se u takvom nepromenjenom fizičkom obliku izbacuje iz tela životinje.
Proizvodnja stočne hrane prvi je korak u lancu ishrane, kako stoke, tako i ljudi na kraju ciklusa. Postavlja se pitanje da li o zdravstvenoj ispravnosti treba da brinu samo stručnjaci iz fabrika stočne hrane, ili i zakonodavac treba da donese zakon po kojem bi se isključivo zdravstveno i higijenski ispravna hrana koristila u ishrani životinja.
Možda vas zanima
Kako iskontrolisati one koji sami spremaju hranu? Da li oni imaju makar moralnu obavezu da se pridržavaju bezbednosnih pravila? Sva ova pitanja stoje pred nama, a razlozi su višestruki. Ovoga puta, bavićemo se samo zdravstvenom ispravnošću.
Milena Mišić, tehničar kontrole kvaliteta interne laboratorije u Šapcu, objasnila nam je koliko je važno pratiti nivo mikotoksina u sirovinama.
„Ne postoji sirovina koja nema prisutne mikotoksine, samo je pitanje u kojoj količini. Praćenje mikotoksina u sirovinama je izuzetno bitno za svaku fabriku stočne hrane. Kod nas se to radi konstantno. Svaka sirovina koja ulazi u fabriku, odnosno u sastav gotovih smeša, posle prolazi kontrolu“, naglašava Milena.
„Radimo organoleptički pregled, hemijsku analizu, zatim mikotoksikološku analizu koja se vrši tankoslojnom formatografijom. Mikotoksini su najprisutniji u kukuruzu, zatim u stočnom brašnu, a dolaze i iz pšenice, sojine sačme, suncokretove sačme…“, rekla je ona.
Kao jedna od mera za suzbijanje mikotoksina koristi se zeolit.
„Zeolit se koristi u stočnoj ishrani da bismo dobili zdravstveno bezbednu hranu za ishranu domaćih životinja. On ima mogućnost vezivanja mikotoksina i u takvom nepromenjenom fizičkom obliku izbacuje se iz tela životinja. Time dobijamo kvalitetno meso za ishranu ljudi i ono je na višem nivou nego kada ne bismo koristili zeolit“, objašnjava veterinar Aleksandar Drljačić.
„Poslednjih godina je sve veća koncentracija mikotoksina u stočnoj hrani. Prosečna vrednost zeolita, odnosno, njegova koncentracija je 0,5% u stočnoj hrani. Pominje se u literaturi da ima i negativne efekte, kao što je sposobnost vezivanja pojedinih vitamina za sebe, međutim taj efekat se ne ispoljava kod domaćih životinja. Zato je sigurno da ćemo se sa primenom zeolita u stočnoj ishrani sve češće susretati“, dodaje on.
U većim sistemima za proizvodnju stočne hrane koristi se moderna tehnologija, postoje laboratorije za analizu i sve to poskupljuje proizvodnju, ali kada se džak hrane nađe na tržištu, kupca najviše zanima cena.
Bilo bi dobro da kada odemo u supermarket u vitrini sa mesom ili mesnim prerađevinama vidimo da je svinja hranjena hranom određenog proizvođača i da potiče sa poznate farme. Kao vino sa geografskim poreklom. Da li biste i vi isto to želeli, da znate kakvog je kvaliteta meso koje jedete?
Sagovornici:
dr Milena Mišić, tehničar kontrole kvaliteta interne laboratorije u Šapcu
Aleksandar Drljačić, veterinar
Komentari