Poljoprivrednik Branko Đuričić iz Gole Glave već godinama se bavi svinjarstvom i navikao je na nestabilno tržište i cene koje variraju, ali da mu u jednom danu farma bude bogatija za ni manje ni više nego dvadesetdvoje prasadi to se do sada kaže nije dogodilo. Priplodna krmača stara 23 meseca oprasila je dvadesetdvoje prasadi. Ovde nije reč o veštačkom osemenjavanju već o prirodnom parenju odnosno ukrštanju čistih rasa svinja jorkšira i švedskog landrasa.
Možda vas zanima
„Iznenđen sam ali sam i zadovoljan što se tako dogodilo. Zbog velikog broja prasadi koje sama ne bi mogla da odgaji mi smo sedam prasadi stavili kod druge krmače koja se oprasila tri sedmice ranije, a 13 ostavili sa njom. I jedni i drugi su dobro, gajimo ih. Od nje ćemo odgajiti 20 prasadi pošto je dvoje nažalost uginulo. Ovo je njoj inače treće prašenje. Prvi put je oprasila četrnaestoro a drugi put petnaestoro’’, ispričao nam je Đuričić.
Veterinari objašnjavaju da na broj oprašenih prasadi utiču brojni faktori, pre svega da li je reč o prirodnom parenju ili veštačkom osemenjavanju i podsećaju da je u jednom leglu uobičajen broj prasadi između deset i dvanaest.
„Krmače koje gajim prase najčešće po šesnaestoro prasadi, a nazimice po dvanaest do četrnaest. Zadovoljni smo. Prosek je 11,5 prasadi po krmači, a trebalo taj prosek da povećamo na 13 što bi bilo još isplativije’’, kaže naš sagovornik.
Na farmi Đuričića, nedaleko od Valjeva, trenutno su dvadeset dve krmače praščare, deset suprasnih nazimica, tri nerasta, blizu osamdeset prasadi i petnaest tovljenika. Branko kaže da sa cenom od 170 do 180 dinara žive vage tovljenika može da se radi, mada ni tu veli nema baš neke velike zarade ali ‘’bude da može da se nešto kupi, napravi neki objekat’’.
„Ne možemo samo gledati da li možemo da preživimo i da hranimo svinje, uz to je potrebno da izgradimo i objekte, unapredimo uslove rada. Međutim, teško možemo da odvojimo novac za to. Nismo nešto zadovoljni prihodima, ali smo zadovoljni što imamo dobre svinje koje oprase dosta prasadi. To se sve postiže svakodnevnim radom i sa dobrom hranom’’, navodi ovaj proizvođač.
„Nešto se čudno dešava. Za tri dana cena ode gore i bude solidna a nakon toga ona padne. Neki dan kilogram žive vage tovljenika je bio 170 do 180 dinara a zatim odjednom je 150 – 155 dinara. Ko to diriguje i šta radi meni nije jasno. Imam utisak da na cenu svinja najveći uticaj imaju veliki proizvođači. Kada oni imaju za prodaju tovljenike cena je tada dobra, a nakon toga cena padne. Mi se borimo da opstanemo sa malo većom proizvodnjom i prodajom suprasnih nazimica i nerasta po boljoj ceni što poklapa jedno drugo kako bi bili na pozitivnoj nuli’’, ističe Branko Đuričić.
U planu je kaže i prođirenje proizvodnje za još pedeset krmača, izgradnja novog prasilišta i još jednog tovilišta ali to sve zavisi kakvo će biti tržište i kako kaže „ako država malo povede o nama poljoprivrednicima računama onda bi i jedan od unuka ostao u domaćinstvu da radi’’.
Komentari