Ideja da se bave ovčarstvom ”nastala je u mislima jednog Valjevca daleko na severu zemaljske kugle”, kada su Mia i Ivan Tadić još živeli u Finskoj. Svoju zamisao su počeli da ostvaruju 2014. godine kada su nabavili prva grla romanovskih ovaca. Danas njihovo stado, na moderno organizovanoj farmi u Jasenici, kod Valjeva, ima 160 plotkinja.
Foto: Mia TadićKod romanovske ovce uvek ima jedno jagnje „viška“
MOŽDA VAS ZANIMA
Valjevac Ivan Tadić svoju sadašnju suprugu Finkinju Miu upoznao je pre više od dve decenije, kada je prvi put boravila u Srbiji i Valjevu, u okviru kursa jezika na studijama etnomuzikologije. Nakon venčanja preselili su se u Finsku, gde je Ivan, inače tada oficir, završio studije informatike.
Posle osam godina napustili su zemlju sa hiljadu jezera, gde im se rodilo troje dece, i posvetili se ovčarskoj proizvodnji i životu u skladu sa prirodom u gradu na Kolubari. Kažu, nisu se pokajali.
„Ovo je lep način života ako se to voli, ako se ne voli onda nije lepo, jer ima dosta teških dana i puno posla. Mi smo imali mogućnost da radimo nešto drugo. Ivan je završio informatiku u Finskoj, ja sam novinarka, ali meni je valjevski kraj jako lep. Volim ovde da živim i da radim”, priča Mia Tadić.
Ovčarski zanat su kažu učili od iskusnih ovčara, iz knjiga, sa interneta, raznih kurseva, ali i iz sopstvenih uspeha i padova. Romanovsku ovcu su izabrali zbog isplativosti, među najplodnijim je rasama, a akcenat u proizvodnji su stavili na selekciju i odgajanje priplodne jagnjadi.
„Prilično smo zadovoljni. Kada smo došli ovde i počeli, nismo znali u kom će to pravcu ići. Zahvalna je rasa za naše prostore, ima prilično dobru plodnost i uvek ima jedno jagnje ”viška” u odnosu na druge rase. Protekla godina je bila prilično problematična za plasman jagnjadi. Dobar deo kvalitetnije ženske jagnjadi prodajemo za priplod, dok muška jagnjad odu kao klanična roba ili ih otkupljivači plasiraju na makedonsko ili crnogorsko tržište”, kaže Ivan Tadić.
Foto: Mia TadićSaradnja sa udruženjima žena koje se bave ručnim radom
Jedna od poslovnih ideja je i vuna, koja se u celom svetu dosta baca. Prošle godine uspeli su da prodaju vunu, ali je cena kažu bila loša, svega 20 dinara po kilogramu. Problem kod vune romanovskih ovaca je taj što je negde između crne i bele boje, te se teško meša i kombinuje sa drugim vunama, a uz to ima i karakteristična debela vlakna koja otežavaju rad sa njom, objasnio nam je Ivan.
On dodaje da ulažu napore kako bi uvideli koje su prednosti romanovske vune i šta bi moglo da se radi sa njom. Osnovali su Udruženje ”Ovca i vuna”, sarađuju sa Udruženjem poslovnih žena ”Eve”, ali i sa drugim udruženjima žena koja se bave izradom ručnih radova.
„U Srbiji postoji jako lepa tradicija u izradi ćilima, vunenih čarapa i slično. Možda ponekad zaboravimo šta to lepo imamo ovde u Srbiji. Ja bih volela da se nešto radi od vune, jer nju je jako teško prodati i niko ne želi da je kupi. Ideja Udruženja ”Ovca i vuna” je podizanje svesti kod ljudi da je vuna prirodan, lep, zdrav materijal. Da se nekako obnovi i poboljša taj lanac od šišanja, pranja do valjanja, da bi se na taj način ona bolje koristila“, ispričala nam je Mia dok nam je pokazivala papuče od vune romanovske ovce, koje je sama izradila tehnikom valjanja.
Foto: Dejan DavidovićVuna je poklon od ovce
Ona dodaje da je poenta da više ne bacamo ono što može da se koristi za nešto lepo. Vuna je rođena da se voli. Čovek ne stvara vunu, ona je poklon od ovce. Zato mi treba to da cenimo.
Njihovo udruženje ima podršku i ovdašnje Poljoprivredne savetodavne i stručne službe. Plan je da sa gradom Valjevom i Ministarstvom poljoprivrede zajednički realizuju projekat, koji podrazumeva nabavku mašina za pranje i preradu vune u poluproizvod.
„Na taj način bi mogli da dobrim delom zadovoljimo potrebe za preradom vune i njeno dovođenje u poluproizvod za dalju upotrebu. Otkup i preradu vune obavljaće udruženje, a planiramo da uspostavimo saradnju sa udruženjima žena koja se bave izradom ručnih radova kako bi napravili proizvode koje možemo da plasiramo i na inostrano tržište”, najavio je Svetislav Marković, direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe ”Valjevo”.
Komentari