Može se slobodno reći da ljude i životinje u Srbiji odlikuje međusobna povezanost, što potiče od duge tradicije bavljenja stočarstvom na ovim prostorima. Još uvek se mogu videti pastiri koji na livadi čuvaju stada ovaca ili krda goveda, kao i dvorišta u kojima slobodno šetaju kokoške. Opstanak malih, obično ne toliko imućnih farmera, u mnogim ruralnim područjima naše zemlje, je u neposrednoj vezi sa opstankom i zdravljem životinja koje oni gaje, kao i sa kvalitetom proizvoda životinjskog porekla.
„Meni je važno da mi je stoka zdrava, imam nešto krava i ovaca one slobodno pasu na livadama, ne pate, ne mogu da zamislim da su po ceo dan zatvorene. Ako mi je stoka zdrava i ja ću biti zdrav, i obratno“, reči su kako sebe oslovljava „čobanina“ Ratka iz Baletića. „To što imam čast da živim na obroncima Golije, osećaju i životinje. Meso je drugačije, a da ne pričamo o mleku i mlečnim proizvodima po kojima je ovaj kraj dobro poznat“.
Više na temu
Ali nemaju svi tu privilegiju, i za pojedine velike proizvođače obezbediti „golijske“ uslove je nemoguća misija.
Od 50-ih godina prošlog veka, u cilju povećanja obima proizvodnje, stočarstvo i stočarske prakse su se brzo menjale. Došlo je od ubrzanog razvoja i primene nekih novih tehnologija, kako bi sve veći zahtevi tržišta bili zadovoljeni, što je za posledicu imalo da se danas, u industrijskim farmama veliki broj životinja drži u uslovima koji negativno utiču na njihovu dobrobit. Primer za ovo su muzne krave, koje se nakon dve ili tri godine intenzivne muže vrlo često isključuju iz proizvodnje zbog lošeg zdravstvenog stanja (često dolazi do razvoja mastitisa ili hromosti).
Kakva je situacija za životinjama u oblasti živinarstva?
U oblasti živinarstva, a u vezi sa dobrobiti životinja novina je da će Evropska komisija do kraja 2023. godine doneti zakonodavni predlog kojim bi se postepeno smanjio, a zatim do 2027. godine u potpunosti ukinuo kavezni uzgoj životinja. Države članice Evropske unije iznele su svoje datume za prilagođavanje ovoj inicijativi. Kada je reč o našoj zemlji, beskavezni uzgoj bi svakako bio važan u oblasti organske proizvodnje, ali bi poštovanje evropskih standarda za farmere koji se bave komercijalnom proizvodnjom jaja značio redukovanje broja kokošaka i smanjenje prihoda.
Trenutna praksa u Srbiji je da se sa komercijalnog uzgoja u baterijskim (naslaganim) kavezima prelazi na takozvane obogaćene kaveze, koji za cilj imaju povećanje prostora za kokoške, ali ne i ukidanje pregrada i nagiba pod kojim životinje stoje. Baterijski kavezi se više ne smeju proizvoditi pa svako ko po prvi put želi da drži koke nosilje treba da obezbedi obogaćeni kavez. Donošenje odluke o obaveznoj upotrebi ovakvih kaveza prolongirano je sa 2020. na tekuću godinu, a do dana objavljivanja ovog članka, još uvek se ništa ne zna o sudbini donošenja ove odluke.
Kako izgleda obogaćeni kavez?
Obogaćeni kavez ima površinu poda od najmanje 550 kvadratnih centimetara, ne uključujući prostore za hranjenje. Hranilice u njemu su dugačke najmanje deset centimetara za svaku kokošku nosilju, a kavez bi trebalo da je visok najmanje 40 centimetara i da je izrađen od odgovarajućeg materijala za trošenje kandži. Kako ovakvi kavezi zahtevaju više prostora i smanjenje broja kokošaka, farmeri se i dalje služe baterijskim.
O potpunoj zabrani držanja životinja u kavezima predstavnica kampanje „Slomimo kaveze“ Jelena Disić, kaže da je svaki poduhvat za obustavljanje eksploatacije životinja dobar. „U kaveznom uzgoju kokoške nemaju mogućnost da ispoljavaju svoje osnovne prirodne potrebe poput kupanja u prašini ili širenja krila.“
Sa druge strane, direktor Poslovnog udruženja za živinarstvo „Zajednica živinara“ Rade Škorić ističe da pored nedostatka finasija za promenu i ukidanje kaveza, postoje koristi od kaveznog držanja koka nosilja. „Zatvoren prostor za držanje kokošaka je kontrolisan, a to je od velikog značaja kada govorimo o bolestima poput ptičjeg gripa ili onima koje prenose glodari, sa kojima koke koje su na otvorenom često dolaze u susret“. On naglašava da je kavezni uzgoj značajan kada se govori i o kapacitetu jaja na tržištu. „U svetu uvek nedostaje jaja. Kavezni sistem hrani mnogo ljudi, jer se jaja ne gube naokolo, niti ih kradu i jedu druge životinje“, dodaje Škorić.
Komentari