Proizvođačima, a sve više i prerađivačima mleka poslednjih godina jedna stvar je očigledna, da od ove delatnosti ne može da se živi. Zato smo morali da pitamo stručnjaka u ovoj oblasti Vladana Bogdanovića da nam kaže šta Srbiji nedostaje da bi proizvodnja mleka bila isplativa?
,,Kod nas je proizvodnja mleka upravo zbog toga što je to kombinovana stočarska i biljna proizvodnja, koja uključuje sebi biljnu i stočarsku proizvodnju, najviše podložna fluktuacijama na tržištu. Tržište nam je takvo kakvo je, prerađivači su takvi kakvi su. Trenutno je naše mleko možda najeftinije u okruženju. Prerađivači uvek imaju prostora da nadoknade ili barem da daju podstucaj proizvođačina. Nije sve na prerađivačima, mnogo toga ima i na proizvođačima. Naša proizvodnja mleka koliko mi mislili da je efikasna još uvek nije dovoljno efikasna. Još uvek postoji mnogo prostora za optimizaciju, unapređenje proizvodnje u onim granicama koje svaka farma ima i koja te resurse uključuje u proizvodnu.”
PROČITAJTE I
Nameće se logično pitanje da li naša zemlja može da preslika neki model iz Zapadne Evrope i proizvodnju ali preradu mleka učini boljom i isplativijom. Profesor Bogdanovic je imao jasan odgovor.
,,Prvo da malo požurimo i stignemo da premostimo taj neki jaz od 30 – 40 godina koliko postoji između nas i njih. Šalu na stranu, sektor proizvodnje mleka u zapadnoj Evropi je takođe vrlo jasno definisan, zakonski definisan što je definisan određenim zootehničkim standardima, procedurama i tako dalje.”
Krave - ©PixabaySpecijalizacija farme u pravom smislu te reči je siguran korak do isplativije proizvodnje.
,,Ono što je karakteristika bila do skoro, do pre nekoliko godina da su se jasno razlikovale specijalizovane farme koje proizvode ili samo mleko ili proizvodne stočnu hranu za farme koje se bave proizvodnjom mleka, i to je bila specijalizacija u pravom smislu te reči. Naše specijalizaovane farme, ono što mi još uvek smatramo specijalizovanom farmom su farme koje se bave određenom proizvodnjom. Kod nas sprecijalizovane farme za proizvodnju mleka su farme koje se bave proizvodnjom mleka ali to uključuje i proizvodnju hrane i ratarsku proizvodnju. Malo imamo specijalizovanih farmi, naše farme su uglavnom mešovite farme.”
Pored specijalizacije veliku pomoć predstavljaju su subvencije i to za organsku proizvodnju.
,,Velike subvencije će se odvajati za razvoj organske proizvodnje u zapadnoj Evoropi u krajnjem slučaju su ambiciozni planovi da do 2030 godine maltene trećina poljoprivrednog zemljišta bude prevedena u organski status. Mi tu možemo da imamo takođe određenu šansu sa našim kapacitetima, našim resursima, bez obzira koliko je ogranska proizvodnja zahtevnija ali i kod nas se takođe formiraju određene potrošačke grupe koje to zaista znaju da cene.”
Mi se sada nalazimo na dobrom putu razvoja stočarske proizvodnje, ali nedostaje ključna stvar.
Za ispativije i kvalitetnije bavljenje stočarstvom nedostaje još mnogo faktora, a jedna od njih je i pojeftinjenje proizvodnje.
,,Mi smo sada u nekoj 4-5 fazi razvoja stočarske proizvodnje, znači bilo je proizvoditi što više, pa proizvoditi što kvalitetnije, pa onda što bezbednije. Sada kada smo sve to proizveli, došlo je na red proizvoditi što jeftinije, odnosno nadogradnja toga proizvoditi što jeftinije jeste optimalno. Primera radi, najbolji bik iz kataloga ne mora da bude i najbolji bik u vašem stadu. Za vaše stado je potreban bik koji će na optimalan način da iskoristi potencijal plotkinje koje postoje u vašem stadu. To ne mora uvek da bude elitni bik ili bik top jedan na lestvici. Znači postoji optimalni prostor u genetskoj selekciji, odnosno u selekcijskom efektu.”
Sagovornik: Vladan Bogdanović
Prvi put objavljeno: 9.2.2023.
Komentari