Srbija je pre nekoliko decenija u oborima imala 1,1 miliona krmača, a sada ih je jedva 180 hiljada. Sopstveni tov po kojem smo bili poznati i priznati u svetu je iz godine u godinu sve manji. Sada u oborima imamo 220.000 krmača manje nego pre dve godine. Prošle godine u Srbiju je uvezeno oko 330.000 živih svinja i ukupno oko 300.000 prasadi.
Radoslav Filipović je paor iz sremskog sela Kuzmin. Bavio se i uzgojem svinja koje su godinama bile simbol ovog sela i celog regiona. „Od 20 umatičenih krmača i 400-500 tovljenika godišnje, ostala je samo jedna krmača za potrebe našeg domaćinstva. Dve godine smo radili sa minusom i prodali smo ih sve. Objekti su ostali prazni i čekaju bolje vreme, a ja imam i više posla nego što mogu da postignem. Nemam interes za gajenje svinja“, kaže Radoslav za naš portal.
Pročitajte i
U prilog navedenom govori aktuelna statistika, prema kojoj je poslednjih godina, 37 odsto farmi svinja u Srbiji, zbog nemogućnosti da isprate konstantne oscilacije otkupnih cena, stavilo katanac na vrata.
Porodica Filipović obrađuje 10 hektara svoje i 10 hektara zemlje u zakupu. Pola hektara je pod plastenicima u kojima pretežno uzgajaju papriku, paradajz i krastavac, dok na površini od dva hektara uzgajaju lubenice.
„Svi smo u njivi, moja dva sina, Stefan i Nemanja koji su upisali Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, kao i supruga Meri. Imam potrebu za dodatnom radnom snagom, od 5-6 ljudi dnevno, ali je ljude rade poslu gotovo nemoguće naći. Iz staklenika je stigla zelena salata koju nisam uspeo da prodam, pa sam pola poklonio Crvenom krstu.“
I pored manjka radne snage, Radoslav Filipović je spreman da i dalje radi. „Veliki broj stočara iz našeg sela odustaje i prelazi u povrtarstvo i ratarstvo. Prilike u agraru su takve, niko se ne oslanja na jednu kulturu, nego se uvek radi na više frontova. Ako se kod nekog useva ne nađe računica, druga to pokrije. Prodajemo pored puta na malo i na veliko. Nije problem proizvesti, problem je prodati. Ja 90% robe dovozim nakupcima na tezgu, koji mi robu plaćaju kad je prodaju. Mislim da to ne vodi ničemu. Nakupci mešetare i plaćaju nisku cenu.“
Na naše pitanje, da li bi se vratio svinjarstvu kako bi opravdao naziv po kojem je poznat ovaj deo Srema, Radoslav odgovara: „Sve se svodi na organizovanje neke zdrave zadruge. Nema nikog da spoji više malih uzgajivača, da plasira našu robu, pa i proizvode od svinjskog mesa, npr. kulen po kojem je Kuzmin poznat. Nažalost nemamo preradjivačke kapacitete, ali sam siguran da bi neka vrsta asocijacije ili zadruge to mogla to da obezbedi.“
Analitičari ukazuju da u razvijenim svetu postoji veliki broj specijalizovanih asocijacija farmera, koji u svom sastavu imaju i stručnu službu, sertifikovane laboratorije, prerađivačke kapacitete, maloprodajne objekte, pa i izvozne kuće.
Do nekih boljih vremena Radoslav setno gleda u objekte koji su bili puni svinja a trenutno prazni, uz napomenu da naglasimo reč „trenutno“.
Komentari