Kada je reč o uvozu svinjskog mesa iz EU u Republiku Srbiju, u prethodnom periodu snažno su uticale dve pojave, kako na uvoz, tako i na proizvodnju domaćih svinja. Reč je o pojavi Afričke svinjske kuge u EU koja je bila povod Kini da prestane sa uvozom svinjskog mesa iz EU, zbog čega je EU počela da pokazuje interesovanje za manja tržišta.

Ukorak s tim, cene primarnih poljoprivrednih žitarica beleže turbulentne promene, čineći proizvodnju svinja, kako predstavnik Privredne komore Srbije Nenad Budimović ocenjuje – „nerentabilnom“.

Da li Srbija u ovim okolnostima pravi dobre korake?

Prema podacima Privredne komore Srbije, u 2019. godini uvoz svinjskog mesa je iznosio 22.000 tona u vrednosti 56.6 miliona evra.

U 2020. godini uvoz svinjskog mesa je realizovan u ukupnoj količini od 22.500 tona i u vrednosti od 58 miliona evra, dok je u poslednjih šest meseci prošle godine bio u količini od 13.235 tona i vrednosti od 31.5 miliona evra.

Prema navodima Nenada Budimovića uvoz svinjskog mesa iz EU je uticao na cenu živih svinja jer je, pored drugih činilaca, izazvao pad cena.

„Ovo je veoma redak slučaj da na tržištu nema viška u ponudi živih tovljenika, a cena pada. Više se isplati da se meso uveze nego da se proizvede“, navodi on.

Uz mišljenje da je uvoz isplativiji, iz Privredne komore Srbije navode i da je predlog odgajivača svinja da Republička direkcija za robne rezerve otkupi određenu količinu po ceni od pre pada cene na tržištu. Reč je o iznosu od oko 140 din/kg.

„Prasad i telad samo u zoo vrtovima“

Iz razgovora sa dr sc. Aleksandrom Drljačićem dobijamo odgovor na dilemu da li je meso koje se uvozi kvalitetno. Kako on navodi, meso se ne bi moglo uvoziti da nije kvalitetno.

Gledano iz perspektive domaćih uzgajivača, uvoz na njihovo poslovanje uticao je negativno, od trenutka kada su uvedeni prelevmani za svinje na klanje, ukazuje Drljačić.

„Poznato je da zemlje EU imaju drugačiji i organizovaniji pristup proizvodnje svinja i svinjskog mesa od nas. Kada cena svinja u Srbiji dostigne određeni iznos, klaničari se okreću uvozu, kako svežeg mesa, konfekcije i smrznutog, tako i delova za preradu. Tad cena svinja u Srbiji počne da pada, pa opet u krug“, objašnjava Drljačić i dodaje da u Srbiji ne postoje profesionalna udruženja, klasteri ili druge organizacije koje bi zastupale proizvođače, ugovarale cenu i usmeravale ih na određeni način rada.

Kako bi izbegli jedan od mogućih scenarija koje predviđa Drljačić, a to je da se u Srbiji prasad i telad vide samo u zoološkim vrtovima, korak o kom treba razmisliti je da se zaštiti domaće tržište.

Jedan od predloga je da se omogući zabrana uvoza na određeni period, kao i da se uvedu prelevmani na sveže meso, smrznute polutke i konfekciju.

Sagovornici:
Nenad Budimović, Privredna komora Srbije
Dr sc. Aleksandar Drljačić