U selu Lozna u opštini Trstenik porodica Antić više od dvadeset godina uspešno se bavi stočarskom proizvodnjom, tačnije – ovčarstvom. Braća Bratislav i Boban Antić sa svojim porodicama zajedno žive na očevom imanju i izuzetno uspešno gaje tovna grla Il de frans ovaca.
Možda vas zanima
„Više od dvadeset godina se bavimo ovčarstvom. Vrlo brzo smo našli ekonomsku isplativost i računicu u tome. Sviđa nam se ova proizvodnja, a i znamo da radimo ovaj posao“, ističe Bratislav Antić, koji je po struci inženjer poljoprivrede.
Stado je jednoobrazno. Zašto ste se odlučili za takav način proizvodnje i zašto baš ova grla?
„Il de frans su malo specifične ovce zbog toga što je to izrazito tovna ovca i nije za mleko, ali nije ni za vunu. Jagnje koje za 3-4 meseca dostigne 30-40 kg je potencijal za ekstra kvalitetno meso, a to se jedino očekuje od ove rase. Naš cilj je da sva grla u objektu komplet pedigriramo“, naglašava Bratislav.
Il de frans je izrazito tovna rasa. Sa samo tri meseca jagnjad je teška oko 35 kg. Odrasle ovce mogu da dostignu težinu i do 150 kg.
Inače, ova grla imaju odlične karakteristike. Jagnjad se rađaju sa težinom od 4 do 5 kg, a ostvaruju dnevni prirast od preko 300 g. Sa samo tri meseca teški su oko 35 kg. Odrasle ovce mogu da dostignu težinu i do 150 kg.
Ovce gajite u namenskom, izuzetno zanimljivom objektu. Kako ste došli do ovakvog rešenja?
„Kad smo počeli, imali smo neke montažne objekte, ali je ozbiljnija proizvodnja zahtevala i ozbiljniji objekat. Tako smo rešili da u nastavku stambenog dela sazidamo trajni objekat kao dugoročno rešenje.“
Kako obezbeđujete stočnu hranu?
„Stočnu hranu 90% proizvodimo sami. Vrlo mali deo dokupljujemo. Uvek imamo kukuruzne silaže, kukuruza, stočnog ječma, ovsa, pšenice, sena i, normalno, lucerke. Slama je deo obaveznog svakodnevnog obroka. Stočnu hranu proizvodimo na oko 15 hektara obradive površine“, ističe Bratislav.
Nikada ne idemo na pijace, i to je jedna pogodnost. Uvek svu robu prodajemo kod kuće.
Stado trenutno broji 140 odraslih grla, a uvek ima i podmlatka, tako da su kapaciteti popunjeni tokom cele godine. Sva grla na ovoj farmi su umatičena, a to je podsećamo i obaveza svih proizvođača koji žele da koriste subvencije, bilo one koje propisuje Ministarstvo poljoprivrede, bilo one koje odobravaju lokalne samouprave. Osim što je veliki posao i briga, to je ujedno i veliki izdatak za sve stočare. Interesovalo nas je i gde je tržište, gde ovi vredni mladi ljudi plasiraju jagnjad i ovce.
U opštini Aranđelovac najpogodnije je gajenje domaćih rasa ovaca
„Nikada ne idemo na pijace, i to je jedna pogodnost. Uvek svu robu prodajemo kod kuće. Jedan deo ide za priplod, oko 30-40%, ostatak ide za meso. Imamo stalne kupce. Nema nikada problema za plasman“, ističe Antić.
Upoznajte NOVO zanimanje u Srbiji – sortirač vune!
Rekli ste da proizvodnja vune nije primarna kod ovih ovaca, ali svakako dobijate određenu količinu. Šta sa tom vunom?
„Sad su se pojavili kupci za 60 din/kg. Dolaze ljudi iz Sjenice da nam ošišaju ovce i uzmu vunu, a mi im još doplatimo. Do pre neku godinu smo prodavali kg vune za 1 kg soli. To je samo da ne stoji na tavanu“, objašnjava Antić, ali i naglašava da je prinos vune dobar i da je vuna dobrog kvaliteta. Kod ovaca je prinos 4-5 kg, a kod ovnova 7-8 kg. Dužina vlakana je oko 8 cm. Runo je zatvoreno, a vuna je ujednačena i ravna.
Bratislav Antić je i predsednik Udruženja odgajivača ovaca na području opštine Trstenik, koje broji oko 30 članova, ali ističe da nažalost za nešto više od tri godine, koliko Udruženje postoji, nisu uspeli da ostvarite svoje ciljeve. Ipak, ne odustaju i nadaju se nekim lakšim vremenima za poljoprivrednu proizvodnju.
Foto: Danijela Jovanović
Sagovornik: Bratislav Antić
Komentari