Za razliku od srpskog tržišta, gde se prodaja domaćih životinja odvija na stočnim pijaca, otkupnim mestima u selima i direktno na poljoprivrednim gazdinstvima, u Nemačkoj su to aukcijske prodaje.
Takav način prometa stoke, u namenski izgrađenom objektu, u regionu Misbah u pokrajini Bavarska, odvija se već 130 godina, kada je osnovano Udruženje odgajivača kao seoska organizacija za samopomoć. Danas je to Društvo za očuvanje genetičkih resursa i promet životinja na teritoriji južne Bavarske, koje je u stopostotnom vlasništvu ovdašnjih poljoprivrednika, sastoji se od osam stočarskih zadruga, ima 1.300 članova na čijim farmama je 95.000 krava.
NE PROPUSTITE:
Ovde se tokom godine organizuje 14 aukcijskih pijaca za krupnu stoku i 52 za prodaju teladi. Takođe se bave izvozom priplodnih goveda i teladi iz Bavarske. Imaju 11 stalno zaposlenih radnika i 20 farmera koje dodatno angažuju u danima kada se organizuje prodaja stoke. U vlasništvu udruženja je i oko 100 hektara zemlje od čega je 30 hektara šume i objekti koje izdaju u zakup.
”Ovde se tokom godine proda oko 2.800 krava, 1.600 prvotelki, oko 200 bikova i oko 32.000 teladi. Godišnji obrt novca od prodaje stoke je oko 20 miliona evra, od čega društvo uzima proviziju u visini od sedam procenata, dok se 93 posto uplaćuje na račune poljoprivrednika. Cilj ove organizacije nije da ostavri veliki prihod, već da se ovakavo mesto održava gde farmeri imaju organizovanu i sigurnu prodaju”, kaže Kristijan Presla, predstavnik Društvo za očuvanje genetičkih resursa i promet životinja na teritoriji južne Bavarske.
Objekat ima prostor za aukcijsku prodaju krupne stoke, zatim teladi i prihvatni deo za boravak goveda, veterinarsku kontrolu i kupanje grla. Svaki kupac na sam dan aukcije dobija katalog sa proizvodnim karakteristikama i poreklom svakog grla koje je na prodaju.
”Treba naglasiti da jedino ako su udruženi farmeri mogu biti konkurentni na tržištu i tako postanu poznati. Sa druge strane država je prepoznala da je ovakav način rada jako bitan za ovaj region i želja nam je da ono što je najbolje iz ovog regiona i plasiramo”, ističe Kristijan Presla.
Inače, ovo je zvanično registrovano prodajno mesto od strane Evropske unije na kom može da se obavlja prodaja životinja iz celog sveta. Podaci pokazuju da 30 posto od ukupno prodatih bikova i prvotelki kupuju stočari iz Holandije.
”Ovaj region je brdovit sa dosta pašnjaka zbog čega je najviše farmi muznih krava i nema farmera koji gaje bikove, već ovde dolaze poljoprivrednici iz severne Nemačke i kupuju telad za tov. Otkupna cena, muške teladi za tov težine oko 88 kilograma, trenutno je niska zbog male potražnje, i u proseku je pet evra po kilogramu žive vage. Razlog je taj što velike farme koje se bave tovom junadi proizvode i biogas od koga više zarađuju zbog energetske krize, pa se farmeri manje bave tovom”, objašnjava Presla.
Cena bikova kreće se od 2.100 do 3.500 evra, dok se junice prodaju za oko 2.300 evra. Steone junice se ovde ne prodaju, već direktno na farmama, zato što kupci žele junice u različitom periodu steonosti, i zbog toga je takvu prodaju teško organizovati na aukciji.
U celoj Bavarskoj je 800.000 goveda simentalske rase, čije proizvodne karakteristike se ne ogledaju samo u mleku, već u kombinaciji mleka i mesa. Stoga je jedan od glavnih zadatak očuvanje genetičkiih resursa odnosno stvaranje zdravog, produktivnog i kvalitetnog potomstva. Majer Hofer, inspektor za zdravstvenu kontrolu životinja i regularnost aukcijske prodaje u pokrajini Bavarska, kaže da simentalska rasa goveda, u kraju sa velikom nadmorskom visinom, samo sa travom i minimalnim koncentrovanim dodatkom, uspeva da bude izuzetno mlečna i da ima dobru muskulaturu za proizvodnju mesa.
”Pre deset godina počeli smo da radimo genetsku kontrolu teladi. Rezultati se upoređuju sa bikovima koji su već dokazani sa svojim potomstvom, na osnovu čega se određuje u koje svrhe se telad mogu koristiti. Prošle godine je proba urađena kod 1.200 teladi od kojih je samo 25 otišlo u centre za osemenjavanje, 200 je prodato farmerima za prirodni pripust a ostalo za tov”, kaže Majer Hofer.
Osim toga, radi se i na genetskom istraživanju kod bikova, gde postoji mogućnost da se u ranim fazama razvoja otkrije da li ti bikovi eventualno imaju gene koji nisu dobri, što ih automatski isključuje iz priploda.
Komentari