Od oko 200 bardoka, bele metohijske ovce, koliko ih trenutno ima u centralnoj Srbiji i Vojvodini, više od polovine pase na livadama ljiškog kraja. Pored farme od preko 80 ovaca, ove autohtone rase pramenke, Aleksandra Vasova kraj Dimitrovgrada, u četiri gazdinstva u Belanovici je 110 grla. Najveći odgajivač u Kolubarskom krugu i prvi koji je 2016. godine, upravo iz Dimitrovgrada nabavio 15 grla bardoke, je Ljubomir Jovčić iz Belanovice kod Ljiga.
”Odlučio sam se za bardoku jer je to dosta otporna ovca, daje dosta mleka, jagnjad su tražena, jedna je od najmesnijih rasa ovaca koja ima veoma kvalitetno meso. U više navrata sam kupovao ovce iz Dimitrovgrada i uporedo radio na selekiciji, ali je problem bio prilikom nabavke priplodnih ovnova. Pošto je malo imalo te rase ovaca i dolazilo je do ukrštanja u krvnom srodstvu od Ministarstva poljoprivrede sam dobio odobrenje za nabavku priplodnih ovnova, i iz Plavskih jezera u Crnoj Gori sam kupio tri ovna”, kaže Ljubomir Jovčić, na čijoj farmi je trenutno 80 odraslih ovaca i pet ovnova, a ove ili sledeće godine kada se izjagnje biće ih veli oko 120.
Bardoka je rasprostranjena u Metohiji gde je praktično i jedino zastupljena ovca. Gaji se i u jednom delu Crne Gore. Potpuno je bele boje i ime je dobila jer su joj glava i donji delovi nogu prekriveni dlakom. Odlikuje je slaba plodnost što znači da se od 100 ovaca dobije oko 105 do 110 jagnjadi. Spada u najmlečniji soj pramenke. U skromnim uslovima gajenja za šest meseci laktacije u proseku daje oko 100 litara mleka, računajući i količinu koju jagnje posisa. Elitna grla daju i do dva litra mleka dnevno. Prinos vune kod ovaca je do dva kilograma a oko 2,5 kilograma kod ovnova.
”Ja sam prezadovoljan prvo sa subvencijama, a drugo ta ovca je zahvalna za držanje, mali je potrošač, nema posebne zahteve u ishrani. Otporna je na kišu i loše vremenske uslove. U zimskom periodu u obrok dodajemo kukuruza, soje, suncokreta, zobi, ječma sve do aprila i maja kada prestajemo jer tada lučimo jagnjad. Na Kosovu ih muzu ali mi ne, pa moramo u proleće da smanjimo ishranu da bi mogle lakše da preguraju taj period i da imaju mleka za ishranu jagnjadi. Mušku jagnjad prodajemo na kilo na otkup, pošto nema puno zapata ovde, a žensku jagnjad za priplod po ceni do 150 evra sa papirima”, navodi naš sagovornik.
Po podacima Ministarstva poqoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pod kontrolom odgajivačkih centara u Srbiji ima 197 ženskih i 9 muških grla. Danas bardoka predstavlja soj koji je ušao u program očuvanja životinjskih genetičkih resursa u živom stanju. Kako objašnjava Predrag Jokić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe ”Valjevo” ukrštanje i popravka bardoke sa ovnovima produktivnijih rasa nije uspela i zato je ona genetički resurs u živom i nije rasa odnosno soj ovaca koji je nestao.
PROČITAJTE I
”Ekonomski benefit za proizvođače koji gaje ove ovce je da pored redovnih podsticaja od 7.000 dinara po grlu, dobijaju i subvenciju za očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja u iznosu od 4.500 dinara za sva grla starija od 12 meseci. Jagnjad i dviske se prodaju kao priplodni materijal, što znači po višim cenama. Pošto je po mlečnosti bardoka ispred svih naših sojeva pramenke ona može biti interesantna i sa aspekta prerade mleka. Pored toga u Ministarstvu poljoprivrede kažu da su spremni da u svakom momentu od držalaca otkupe celo stado i dodele ga nekom drugom u slučaju da više ne želi da gaji ovce”, rekao je Jokić, savetodavac za stočarstvo.
Inače, kako bi se sprečio gubitak ove autohtone rase odnosno fonda gena, preduzete su odgovarajuće mere za očuvanje ovog genetičkog resursa. Program očuvanja i iskorišćavanja ugroženih animalnih genetičkih resursa obuhvata između ostalog i plansko razmnožavanje, proučavanje i formiranje banke podataka i banke gena.
Komentari