UDRUŽIVANJE MLEKARA: Vrednost mlekarske proizvodnje u Bosni i Hercegovini iznosi preko 1,3 milijarde konvertibilnih maraka, dok zahvaljujući ovoj sirovini zaradu prima preko 35.000 ljudi angažovanih u preradi mleka, veterinarskim zavodima, proizvodnji i distribuciji hraniva, goriva, mašina, državnoj službi.
Ovo pokazuju podaci Udruženja poljoprivrednih proizvođača – mlekara Republike Srpske, pod čijom ”kapom” je 440 porodičnih farmi muznih krava, što je nešto manje od pet posto ukupnog broja gazdinstava koja se u Bosni i Hercegovini bave mlečnim govedarstvom. Udruženje okuplja proizvođače sa područja 26 opština u Republici Srpskoj, dok je manji broj članova iz Brčko Distrikta i Federacije Bosne i Hercegovine.
Stočari obišli srpske mlekare
Jedan od uspešnijih proizvođača mleka je i Radomir Tošić iz Elezagića nadomak Gradiške. Njegovu farmu, na kojoj je 150 grla pretežno simentalske rase od čega je trenutno na muži 80 krava, nedavno su imali priliku da obiđu valjevski stočari, koji su bili u studijskoj poseti Republici Srpskoj, u organizaciji preduzeća “Agrorazvoj – valjevske doline” koje sprovodi agrarnu politiku grada Valjeva.
Prosečna dnevna proizvodnja mleka po kravi na ovoj farmi kreće se od 24 do 28 litara. Pored senaže, kukuruzne silaže, sirka i zobi koje proizvode na oko 60 hektara sopstvenih oranica u dnevnom obroku goveda zastupljeno je i koncentrovano hranivo.
”Sve radimo sami, supruga, sin, kćerka i ja, jedino kada radimo silažu platim radnike. Više nemamo koga naći da radi, ni da muze krave. Što možemo sami to uradimo. Pošto smo imali dve sušne godine za redom, a i ova je bila šarena totalno – u proleće kišna a posle sušna, ja sam zadovoljan sa proizvodnjom hrane i kakva su grla”, kaže Radomir Tošić.
Mlečnim govedarstvom bave se nekoliko decenija, a proizvodnju na gazdinstvu ovih mlekara unapredili su nabavkom neophodne mehanizacije, među kojom je čak sedam traktora i priključne mašine.
Inače ovo je jedna od farmi koje od pre dve godine poseduju robota za mužu krava. Kako kažu Tošići robota za mužu trebalo bi da ima svaka farma koja više od 55 krava .
”Ja sam ustajala u pola pet ujutru da bi mogla nešto uraditi, al sam zato bila po čitav dan u štali. Po noći sam pravila šta ćemo jesti i u kući radila kao domaćica. Sada imam preko dana dovoljno vremena. Trebalo je dugo godina da se postigne ovo što sada imamo. Do pre dve godine imali smo izmuzište, i bez pranja izmuzišta za samo jednu mužu mi je bilo potrebno dva i po sata. Sada robot radi 24 sata dnevno. To nam je olakšalo rad i skratilo vreme provedeno na farmi, jer imamo grla koja daju i do 45 litara mleka. Tokom muže pored količine mleka, za svako grlo pojedinačno imamo uvid o temperaturi mleka, procentu mlečne masti, eventualnoj pojavi mastisa …”, priča Slađana Tošić.
Robot za mužu krava menja život stočarima u mlekarama
Čak 23 farme koje se bave mlečnim govedarstvom u Republici Srpskoj imaju robota za mužu. U zavisnosti od modela sistem za mehanizovanu mužu košta oko 300.000 evra, a podsticaj koji ovdašnji proizvođači dobijaju za njegovu nabavku iz državne kase iznosi 100.000 evra. Tokom ove godine u Republici Srpskoj država je finansirala nabavku čak 960 traktora.
Na farmama članova Udruženja poljoprivrednih proizvođača – mljekara Republike Srpske godišnje se proizvede oko 45 miliona litara mleka, što je 34 odsto od ukupno proizvedenog mleka u Republici Srpskoj, odnosno 15 posto u Bosni i Hercegovini.
Udruženja poljoprivrednih proizvođača – mlekara Republike Srpske okuplja 440 porodičnih farmi muznih krava
Govoreći o radu Udruženja mlekara, koje osnovano 1996. godine, dr Miljan Erbez ističe da je ovo grupacija sa najvećom prosečnom proizvodnjom po kravi u Bosni i Hercegovini koja iznosi preko 7.100 litara mleka u standardnoj laktaciji. Prvo su Udruženje u Srpskoj i Bosni i Hercegovini koje ima elektronsku matičnu knjigu i status organizacije za uzgoj u skladu sa normama Evropske unije.
Ideja Udruženja mlekara je da pokrenu sopstvenu preradu mleka i izgrade pogon za preradu u Prnjavoru. Planirana prerada u početku treba da bude 5.000 litara a kasnije u skladu sa potrebama tržišta do 25.000 litara mleka na dan.
”Godine 2022. bili smo nezadovoljni cenom mleka, koja je za 20 odsto bila niža nego što je danas, a znate da je došlo do rasta cena svih imputa u lancu proizvodnje. Napravili smo akciju da ne damo mleko ispod 0,95 konvertibilnih maraka, što je recimo nekih pola evra. Bio je pritisak na javnost, otkupljivače mleka i uspeli smo da u roku od četiri meseca podignemo cenu mleka koja je trenutno u odnosu na Federaciju viša za 15 posto”, kaže dr Erbez za situaciju mlekara.
Svojim kooperantima – porodičnim farmama muznih krava, kojih je oko 200 u okolini Bjeljine, ovdašnja mlekara ”Dule” litar mleka u proseku plaća 54 dinara. Kapacitet mlekare je do 20.000 litara mleka a trenutno otkupe oko 12.500 hiljada litara, koje prerade u sir, jogurt, pavlaku, kratkotrajno mleko, surutku. Pokrivaju dve tećine tržišta Republike Srpske – od Rogatice i Višegrada do Banja Luke.
”Ako bi gledao realno stanje, u mlekarskoj industriji je propast. Kada sam otvorio mlekaru, u Bjeljini su radile četiri male, a sada nema mlekare od Kozarske Dubice do Bileće. U federalnom delu male mlekare su ostale, dok su kod nas pozatvarane. Ne vidim neku perspektivu, mada to zavisi od proizvođača mleka. Prošle godine u ovom periodu smo otkupljivali 15.000 litara mleka a ove godine je došlo do pada proizvodnje. Mi otkupljujemo mleko od poizvođača koji su od nas udaljeni u poluprečniku od 15 kilometara. Nikada neću uvoziti mleko, radiću onoliko koliko mogu i koliko imam domaćeg mleka”, kaže vlasnik bijeljinske mlekare Duško Cvjetinović.
Koja je struktrura goveda na ovim prostorima?
Kada je u pitanju rasna struktura goveda, koja se gaje na ovim prostorima, najčešće se u brdsko – planinskim područjima pribegava uzgoju simentalca, dok je u nizijskim područjima to mešano, ali na većim gazdinstvima preovladava holštajn rasa goveda.
Već sedam decenija Veterinarsko- stočarski centar u Banja Luci je jedini reproduktivni centar u govedarstvu za proiyvodnju dubokog smrznutog bikovskog semena u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini.Većina bikova koje nabavljaju za priplod dolazi iz Nemačke , a dosta sarađuju i sa austrijskim centrima.
”Trenutno je u centru osam bikova i uglavnom je u pitanju kombinovani tip simnetalca mleko – meso. Nekada smo imali po 30,40 bikova. Nažalost stočni fond, što se tiče govedarstva je u opadanju, kao i u celoj regiji, Srbiji i Hrvatskoj. Osim sopstvene proizvodnje uvozimo i semena tovnih pasmina, kao što su šarole, limuzin, belgijsko plavo goveče. Međutim, pošto za ovim tipom bikova odnosno tovom nema velikih zahteva na tržištu, nije isplativo da kupujemo ove rase bikova i da mi radimo proizvodnju bikovskog semena ”, kaže Saša Ilić, šef distribucije semena u Veterinarsko – stočarskom centru Banja Luka.
Predlog novog modela dodele podsticaja mlekara
Nedavno je Udruženje poljoprivrednih proizvođača – mljekara Republike Srpske državi predložilo novi model dodele podsticaja u mlekarstvu. Između ostalog jedan od predloga je da podsticaj po litru mleka bude sa pragovima po količini, do 200 litara, pa od 200-500 litara i tako dalje, pa bi na osnovu toga veliki proizvođači dobijali premiju u visini od 0,30 konvertibilnih maraka po litru mleka, srednji 0,33 i mali 0,36 kovertibilnih maraka po litru.
Komentari