Prisustvo Afričke kuge svinja u susednim zemljama uzbunjuje mnoge proizvođače, ali i nadležne institucije. S obzirom na brojne načine na koji ovaj virus može ući u Srbiju, neophodno je informisati se na vreme i sprovesti sve mere zaštite u skladu sa mogućnostima.
Odmah na početku treba naglasiti da iako se bolest zove Afrička kuga svinja, ona nema veze sa klasičnom kugom koja je harala i zbrisala trećinu ljudske populacije u Evropi. Ta kuga, koja je napadala ljude, bila je bakterijsko oboljenje, dok je Afrička kuga svinja virusno oboljenje. Kada bismo ime ove bolesti preveli sa engleskog doslovno, bolest bi se zvala Afrička svinjska groznica (African swine fever). Iako se ljudi ne mogu zaraziti ovim virusom, što znači da ne treba da strahuju za svoje živote, oni mogu prenositi virus i zaraziti zdrave svinje.
Možda vas zanima
Istorija i širenje bolesti
Zaraza je prvi put izbila početkom dvadesetog veka u Keniji i sve do pedesetih godina pojavljivala se samo u podsaharskoj Africi. Kasnije je uočena u Evropi, Južnoj Americi i Aziji. U poslednjih 15 godina slučajevi su registrovani u Istočnoj Evropi i na Kavkazu.
Bolest se širi preko telesnih tečnosti, pre svega, krvi, urina, izmeta, izlučevina iz nosa, i znoja. Svinje se mogu zaraziti i ako dođu u dodir sa zaraženom hranom ili vodom, ako dođu u kontakt sa leševima koji su zaraženi, drugim zaraženim svinjama ili drugim životinjama koji prenose virus a to su glodari, insekti pa i ljudi. Virus se takođe širi preko kontaminiranih predmeta, opreme, odeće, obuće, stajnjaka.
Virus koji izaziva Afričku kugu svinja je izuzetno otporan. Može preživeti niske temperature, pa i celu zimu u lešu. Takođe dugo opstaje i u mesnim prerađevinama. Ostaci hrane koja je kontaminirana, često se radi o pomijama, su jedan od razloga širenja virusa van Afrike. Virus se širio pre svega zahvaljujući brodskom i avionskom transportu ljudi i robe. Veliki problem su divlje svinje na čija kretanja se ne može uticati, a njihovo kretanje u divljini je prekogranično. Za njih su zadužene pre svega lovačke službe koje sarađuju sa resornim ministarstvom.
Jedan od načina zaštite je osiguranje.
Simptomi
Takozvana perakutna forma je najteži oblik zaraze i najkraći, svinje ni ne stignu da ispolje simptome, samo uginu. Simptomi su visoka telesna temperatura, gubitak apetita, drhtavica, poremećaj u disanju, kašljanje, malaksalost i umor. Ekstremiteti dobiju plavo-ljubičastu boju a na površini kože javlja se krvarenje.
Smenjuju se faze dijareje i zatvora a izmet generalno može sadržati i krv zbog krvarenja unutrašnjih organa. Kod krmača koje su trudne, doći će do spontanih pobačaja. Posle samo nekoliko dana, nastupa smrt.
U blažoj varijanti, simptomi mogu biti identični kao kod upale pluća, ali su prisutni otok zglobova, gubitak težine kao i pojava plikova. Bez obzira na težinu infekcije, procenat uginuća je 100%. Iako po simptomima slična klasičnoj kugi svinja koja je prisutna u Srbiji, za Afričku kugu svinja ne postoji ni lek ni vakcina.
Kako zaštititi svoje svinje?
Za razliku od Rumunije, Moldavije, Mađarske i Bugarske, u Srbiji još uvek nije registrovana pojava Afričke kuge svinja. Takođe iz tih, i drugih zemalja u kojima je zabeležena pojava virusa, u Srbiju ne mogu ući ni stoka ni meso ni mesne prerađevine, kao što ne mogu ni proći kroz Srbiju. Bez obzira na to, činjenica da još nije registrovana pojava virusa, ne znači da on već nije ušao sa divljim svinjama ili zaraženom hranom i zbog toga treba biti oprezan.
Stručnjaci se slažu da je preventiva jedini spas.
Ukoliko svinje hranite pomijama, poželjno je kuvati ih u vodi koja je minimalno temperature 80 stepeni celzijusa zbog toga što virus tu temperaturu ne može da preživi. Naravno, potrebno je da toplota dopre dovoljno duboko u hranu, tako da slobodno možete kuvati duže i na višim temperaturama. Isti princip važi i za vodu za svinje, prokuvati i ostaviti da se ohladi.
Dezinfekcija prostora u kome svinje borave i svih predmeta sa kojima dolaze u dodir je neophodna, a u to ulaze i odeća koju nosite kao i alat. Za tu svrhu se može koristiti etar, hloroform, hlorno krečno mleko, žavelova voda (natrijum hipohlorit), jedinjenja joda i naravno natrijum-hidroksid u dvoprocentnom rastvoru. Kada se nanesu dezinfekciona sredstva, treba ih ostaviti barem pola sata da deluju.
Ne puštajte svinje da se slobodno kreću. Ovo je u slučaju prisustva bolesti siguran način da se zaraze. Svinje ne moraju doći u dodir sa zaraženim divljim svinjama ili drugim prenosnicima bolesti, dovoljno je da naiđu na njihov izmet ili leš.
Ukoliko dođe do zaraze, zakon propisuje da se sve svinje moraju eutanazirati radi zaštite stočnog fonda. Lečenje ne samo da zabranjeno, ono nije moguće jer lek ne postoji. Zaražene svinje će svakako uginuti i od velikog je značaja zaštita zdravih jedinki. Zbog toga je eutanazija neophodna.
Uprava za veterinu je spremila priričnike za sve pojedince, grupe i institucije koje treba da budu informisane o Afričkoj kugi svinja. Preko sledećih linkova im možete pristupiti:
Baza informatora i priručnika Uprave za veterinu
Afrička kuga svinja – Uputstvo za vlasnike
Afrička kuga svinja – Uputstvo za lovce
Afrička kuga svinja – Informator za veterinare
Priručnik za veterinare Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija
Komentari