Situacija na terenu govori da trenutno u našoj državi imamo oko 150.000 živih muznih krava, što se može lako proveriti preko veterinarskih baza podataka. Istovremeno, ove godine zabeleženo je plaćanje subvencija za čak 228.000 grla, saznali smo u razgovoru sa Milijom Palamarevićem iz Udruženja proizvođača mleka Cenralne Srbije. Ta brojka sugeriše na postojanje približno 80.000 fiktivnih grla.
Postavlja se pitanje odgovornosti za ovakvu situaciju.
Možda vas zanima
“Za to su odgovorne službe kojima je na terenu dodeljeno da se bave tim poslom. Vi ćete zaključiti ko je u pitanju, ja ih neću imenovati”, zaključuje Milija.
“Interesantno je da na ovih 80.000 krava odlazi čak 3,2 milijarde dinara isplaćenih subvencija. Dodatno, postoji obećanje da će ove godine subvencija po grlu biti povećana na 55.000 RSD. Ako se uzme u obzir povećanje subvencije za 150.000 grla, sa 40.000 na 55.000 RSD, to bi državu koštalo dodatnih 2,25 milijardi dinara. Međutim, samo regulisanjem pitanja fiktivnih grla, država bi mogla uštedeti oko 1 milijardu dinara.
Samo kada bi se regulisalo pitanje fiktivnih grla, država bi bila 1 milijardu dinara u plusu, mimo tog zahteva koji smo mi tražili.
Subvencije za nepostojeće mleko
Takođe, tražimo da država premiju koju subvencioniše i plaća 19,00 din po litri, preformuliše na plaćanje po grlu. Zbog čega? Zbog toga što mi imamo otprilike oko 20% mleka koje je nepostojeće, a plaća se premijom u našoj državi.
Otuda imamo zadovoljne proizvođače, koji u saradnji sa određenim mlekarama to mleko naplaćuju i praktično dele sa mlekarom, sa kojom rade. I mi jednostavno imamo vlasnike mlekara, koji su mleko radili i prerađivali u šerpama pre 10 godina, sada imaju praktično i milione i avione i sve ono što sleduje uz to. Ovo što sam ja sad izgovorio neće niko da izjavi i niko da kaže, a to je podatak koji svi znamo.
Šta znači 20% nepostojećeg mleka? To znači da na 800 miliona litara koje smo ove godine platili premijom imamo oko 160 miliona litara mleka koje uopšte nije ni pomuženo, ni predato, a u mlekari se pisalo kao da je pomuženo, predato i stiglo.
S tim što je ta premija naplaćena i podeljena između mlekare i određenih prozvođača.To košta otprilike još 4 milijarde dinara ovu državu, a to je ona količina novca koji smo mi tražili za postizanje subvencija od 150.000 po ocenjenoj domaćoj junici.
I tražimo ukidanje subvencionisanja uveženih junica. Ako uvedu subvencije od 150.000 po ocenjenoj domaćoj junici, mi ćemo praktično imati svako žensko tele ostavljeno u narednom periodu.
Šta to znači? To znači da ćemo u narednoj godini imati umesto 30.000, 70.000 junica koje će biti spremne za uzgoj, a 2 godine i da se otele kod nas. Država lako može da postavi uslov, ajmo, hoćemo subvencije od 150.000, a svaka ta junica koja se odredi, mora da provede bar 5 godina u tom gazdinstvu.
Ima li nade za mlečno mlečno govedarstvo
“Postoji nekoliko korisnih i pametnih predloga za poboljšanje stanja u mlečnom govedarstvu”, zaključuje Milija. Jedan od njih je direktno ulaganje u svako gazdinstvo, što bi omogućilo stočarima da investiraju u opremu i objekte neophodne za proizvodnju. Takođe, predlaže da se preformulisanje način plaćanja subvencija, sa plaćanja po litri na plaćanje po grlu.
“Mlečno govedarstvo je posao od 24 sata. I nedavna izjava gospođe ministarke, da nama država subvencioniše 74% svakog litra mleka, je apsolutno netačna! Ta kalkulacija, koju su oni izveli, bazira se na ishrani jednog grla na dnevnom nivou.
Kako su rekli treba 5 kg lucerke, oko 5 kg koncentrata i određena količina soli, i toje dovoljno da nahrani jednu kravu za 20 litara mleka. U toj kalkulaciji su zaboravili silažu i zaboravili da na broj grla koji se muze u štali mora da ima približno i približno isti broj grla koji je podmladak.
Samim tim, praktično ta grla koja su prateća, pojedu zajedno sa onim grlima koje muzemo i premiju i ono što pomuzemo od tih krava.
Znači, isključivo ostaju subvencije i povećanje te subvencije bi praktično značilo direktno ulaganje u svako gazdinstvo ponaosob, da bi ti stočari praktično mogli da kupe neku mašinu, opremaju objekte, i sve ono što je neophodno za ovu proizvodnju. Jer to je jako zahtevna proizvodnja, ima nebrojeno troškova koji se nameću, da bi se praktično proizvela hrane i da se dođe do litre mleka.
To je jedan složen ciklus koji ne može bez finansija.
Oni kažu, pa ne opredelitćemo sredstva na direktno ciljanje i gađanje svih proizvođača. Kako?
Naši proizvođači su takvog mentaliteta da vi njega ne možete da naterate da konkuriše ni za IPARD niti za bilo kakve druge programe po cenu propatiti. Znači, država može da pomogne samodirektnim davanjem, koje nije toliko veliko na ovaj broj grla. To bi sve skupa koštalo nepunih 10-12 milijardi dinara, kada govorimo mlečnom govedarstvu.
I jednostavno to bi bio značajan napredak za povećanje broja grla. Ako imate povećanja broja grla, sve kreće napred. Ako nemate povećanja broja grla, samo se daju pare džabe iz budžeta i nikakve korist od toga nema.
Ovo za junice je mera koja mora biti doneta. Ako se odvoji 150.000 dinara po junici za 2 godine biće oteljenih 70.000 junica. Vi, ako to podržite, za 3 do 5 godina će biti vraćeno brojno stanje grla na ono stanje koje smo imali pre 6,7 godina. Ukoliko to ne urade – apsolutni kraj! Nemaju više ljudi koje mogu da potroše. Više nema mladih ljudi na selu koji bi se bavili ovim poslom jer je nestimulativan. Na kraju to je i pitanje prehrambene sigurnosti jedne zemlje i njene samodovoljnosti u proizvodnji hrane.
Komentari