Pitali smo stručnjaka šta konkretno poljoprivredni proizvođači treba da urade da bi sačuvali kvalitet svog zemljišta; koje su to agrotehničke mere koje treba sprovesti i kako poljoprivrednici mogu jedni drugima da pomognu.
Zdravlje biljaka i visina prinosa direktno zavise od plodnosti zemljišta, njegovog sastava i količine hranljivih materija. Međutim, usled stalne eksploatacije, kvalitet zemljišta vremenom opada. Zato je neophodno da poljoprivredni proizvođači proveravaju njegovo stanje.
Utvrđivanje kvaliteta zemljišta
Mr Eleonora Onć Jovanović nam je otkrila da poljoprivrednici nisu dovoljno svesni značaja analize zemljišta. Do tog zaključka je došla kao stručnjaka koji provodi dosta vremena na terenu i priča sa proizvođačima. Subvencije koje mogu da ostvare za analizu zemljišta su im, ili nedovoljno jasne ili nisu spremni da ulože novčana sredstva u ovu meru.
Međutim, utvrđivanje kvaliteta zemljišta je polazna osnova za određivanje mera prihrane zemljišta.
To podrazumeva da se znaju fizičke i hemijske osobine zemljišta. Jako je važno znati odnos azota, fosfora i kalijuma, kao i pH vrednost zemljišta, jer to direktno utiče na odluku koju ćemo kulturu saditi.
Tek kada znamo sa kakvim zemljištem raspolažemo možemo da planiramo setvenu strukturu. Takođe, možemo da prilagodimo zemljište agrotehničkim merama za kulturu koju smatramo da je najisplativija za uzgoj.
Foto: Agromedia, 2024, sva prava zadržanaČesto se dešavaju greške da ljudi podignu voćnjake na zemljištu koje nije za tu voćnu kulturu i stalno imaju problem sa slabim biljkama i slabim rodom. Ulažu mnogo više sredstava, a efekti su manji.
„Imali smo primer zasada maline, koji je podignut na kiselom zemljištu. Nisu urađeni kalcifikacija i đubrenje. U drugoj godini je već došlo do kržljavosti biljaka, nisu mogle da ponesu rod. Jednostavno, taj zasad ne može da opstane koliko je potebno”, objašnjava nam Eleonora.
Kako očuvati kvalitet zemljišta
Održavanje i poboljšanje zemljišta podrazumeva unošetenje određene količine stajnjaka, Međutim, kako nam se smanjuje stočni fond to više nije lak zadatak, jer je stajnjaka sve manje. Zato je akcenat na bavljenju održivom poljoprivredom. Ratarska proizvodnja mora da bude podloga stočarstvu i obrnuto. To je praktično zatvoren krug, gde sporedni proizvodi stočarstva, poput stajnjaka, služe kao podloga ratarstvu, a glavni proizvod ratarstva koristi se kao hrana za stoku.
Još jedna mera koja može da pomogne u održavanju i povećanju kvaliteta zemljišta je zaoravanje žetvenih ostataka. Ovde postoje i mikrobiološki preprati kako bi došlo do brže razgradnje ostataka i povećanju mikrobiološke aktivnost. Sve to dovodi do poboljšanja kvaliteta zemljišta.
Prihranjivanje biljaka đubrivom tokom vegetacijske sezone, takođe, može biti mera. Ali, samo ako znamo šta u zemljištu nedostaje.
Azot daje bujnost biljkama, fosfor podstiče razvoj korena, a kalijum podstiče plodonošenje, cvetanje i razvijanje ploda.
Fosfor je statični element, a to znači da se ne kreće putem vlage. Tamo gde je bačen, tu i ostaje. Zato je važno da se primeni pre oranja i to je najveća greška koju čini najviše poljoprivrednika. Ukoliko se fosfor primeni pre oranja, biljke koriste fosfor tek naredne godine, nakon narednog oranja.
Prema Eleonorinim rečima, mnogi proizvođači zbog toga nisu zadovoljni rezultatima, ne znajući da fosfor nisu dali ovoj generaciji biljaka, već sledećoj.
možda vas zanima
Međutim, uvek treba imati na umu da se intezivnom eksploatacijom poljoprivrednog zemljišta i stalnom upotrebom veštačkih đubriva stvara kontraefekat, odnosno, da dolazi do dugoročnog narušavanja kvaliteta zemljišta.
Kako Eleonora navodi, kod nas ima svega oko 3% humusa, a u periodu od 10 godina on se smanjuje. Zbog toga su mere, poput zaoravanja žetvenih ostataka, jako važne.
Takođe, u očuvanju organskih materija u zemljištu može da pomogne gajenje višegodišnjih leguminoza.
Još jedna veoma efikasna tehnika je i gajenja zeleniškog đubriva. Reč je o uzgoju određenih vrsta biljaka u toku zime, da bi se one zaorale u proleće. Iako poljoprivrednik nema kraktoročno visok profit, dugoročno gledano na ovaj način on kreira bolje uslove za veću zaradu godinama unapred.
Udruživanje poljoprivrednika
Pored svega navedenog, postoje i načini kako poljoprivrednici mogu jedni drugima da pomognu.
„Na primer, farme kokošaka koje imaju višak tečnog ili nekog drugog đubriva mogu da imaju ugovor sa nekim farmama gde bi rasturali te nus proizvode, umesto da prave lagune i narušavaju prirodna staništa. Tako je regulisano u Evropi, a tako bi moglo da bude regulisano i kod nas“, navodi Eleonora.
Foto: Agromedia, 2024, sva prava zadržanaTakođe, sami poljoprivrednici mogu da se udruže.
Poljoprivreda je danas jako dinamična oblast, a predstavnici stručnih službi postoje da bi pomogli poljoprivrednim proizvođačima. Međutim, poljoprivrednici ne koriste pun kapacitet saznanja koje ove službe mogu da pruže.
Prema Elonorinom mišljenju, ukoliko bi postojala propisana pravila da poljoprivrednici moraju da se bave održivom poljoprivredom, više bi im se obraćali. Međutim, u uslovima gde su oni prepušteni sami sebi, njeno iskustvo je da oni teško prihvataju savete.
Ipak, postoji izvestan broj savesnih poljoprivrednika koji i te kako pitaju i prate savete stručnjaka.
Eleonora smatra da srpska poljoprivreda ima veliki prirodni potencijal, dobar raspored padavina, i da je neophodno da se poljoprivrednici usmeravaju i udružuju kako bi na pamet način mogli da koriste taj potencijal.
Sagovornica: mr Eleonora Onć Jovanović
Komentari