Ulov ribe na delu vodotoka Jegričke koji prolazi kroz Zmajevo za nepunu deceniju gotovo je prepolovljen. Osim smanjenja broja jedinki primetan je i gubitak pojedinih vrsta koje su registrovane u ovom vodotoku.
Možda vas zanima
Prekomerni ribolov dramatično porastao
15/07/2020
Iako je Jegrička zbog prisustva retkih i ugroženih vrsta 2003. godine proglašena Parkom prirode III kategorije zaštite kojom upravlja JVP „Vode Vojvodine“, stanje u koje je zapala najbolje opisuje njen vodostaj u delu toka koji protiče kroz Zmajevo u blizini Vrbasa. Naime od nekadašnjih dva do dva i po metra dubine sada je vodom ispunjeno samo nekih 60 centimetara dok ostatak korita prekriva mulj koji se kao posledica retkih i površinskih prečišćavanja taložio godinama. Iz tog razloga nekadašnja raskoš u vrstama riba koje su se nastanjivale u ovom delu Jegričke sve brže nestaje.
Istraživali smo: kakvo je stanje ribarstva u našoj zemlji?
Osim što ugrožava opstanak vrsta u vodotoku, nedovoljno održavanje njenog celokupnog toka stvara probleme i ribolovcima koji organizovani u udruženja borave na njenim obalama. Tako ribolovci iz udruženja „Karaš“ iz Zmajeva trenutno veoma teško prilaze svojim mestima za pecanje a sa najviše jednim do dva štapa po osobi, još teže uspeju nešto da ulove. Problem je naime u takozvanom čepu sačinjenom od pokošenog rastinja i pobacanog smeća nastalom nakon uređenja obale koji prekriva veliki deo površine reke na mestu gde se udruženje nalazi.
Kako predsednik udruženja Jovan Dragosavac kaže prečišćavanje Jegričke još nije stiglo do njenog toka u Zmajevu a brzina kojom otiče površinski sloj nakupljenih nečistoća veoma je spora.
„Ukoliko se Jegrička ne izmulji toliko da se dođe do tvrdog dna bačeni su i novac i vreme. Tek kada je duboko i tvrdo dno riba beži u obalu i tu se skriva i mresti, a ovako nema gde“, ističe Dragosavac.
U Srbiji se najviše jedu morske ribe i šaran
U periodu od nastanka udruženja 2009. godine do danas, od dvadesetak vrsta riba koje se nalaze u Jegričkoj na njenom toku kroz Zmajevo, zabeležen je nestanak meleza i amura dok je kroz lov primećeno i veliko smanjenje broja šarana.
„Zadnjih godina se pecao šaran od pet-šest, ili čak 10-20 kilograma, a sada je vest da si ga uopšte i upecao. Amura na primer više i nema, mi sada na takmičenjima ni meleza ne možemo da upecamo, jednostavno je nestao, nema ga više“, priča naš sagovornik.
Iako je ribolov na ovom toku reke otežan usled raznih drugih problema, ribolovci iz udruženja su saglasni da je poribljavanje ključno za dalji opstanak vrsta i razvoj ribolova u ovoj sredini.
„Ukoliko bi nadležni izdvojili novac za poribljavanje, koje nije rađeno više od dvadeset godina, pomogli da se uredi obala, da se reši problem puštanja kanalizacije u Jegričku i kada bi nam dali status ovlašćenog lica da mi sami možemo da kontrolišemo stanje ribolova, jer čuvara nemamo, i naš deo Jegričke bi bio kao nekada kada se riba mogla rukama loviti“ zaključuje predsednik udruženja.
Ilustracije radi, pre desetak godina na ovom mestu je svaki ribolovac mogao da na takmičenju upeca i do 12 kilograma ribe po štapu, dok sada svi učesnici zajedno upecaju najviše pet do šest kilograma.
Autor: Zorica Šuvakov
Komentari