Proizvodnja ribe u Srbiji ima veliki potencijal, naročito ako se radi o uzgoju šarana. Stručnjak iz ove oblasti rekao nam je da li je ribarstvo perspektivan posao, ali i o čemu treba da vodi računa neko ko bi želeo da se bavi ovom granom poljoprivrede.

U Srbiji se najviše uzgaja kalifornijska pastrmka i šaran, zatim, prateće vrste poput belog i sivog tostolobika i belog amura, i grabljivice, kao što su som, smuđ i štuka.

Ukupno imamo samo 200 ribnjaka, a količina proizvedene ribe u 2019. godini je iznosila oko 8,000 tona, i to 6,000 tona na šaranskim ribnjacima i oko 2,000 tona na pastrmskim ribnjacima.

Da li je uzgoj ribe isplativ posao?

„Visina investicije prvenstveno zavisi da li želimo da se bavimo uzgojem pastrmke ili šarаna. Kod šarana je potrebna ogromna površina, a kod pastrmke – velika količina vode”, objašava nam prof. dr Zoran Marković.

Kako dalje profesor Marković navodi, za proizvodnju od 10 tona pastrmke potrebno je oko 90 litara protoka vode u sekundi. To je za, takozvani, klasičan ili protočni sistem. Postoji i recikularni sistem, gde se voda vrti u krug, ali se tu troši više energije čime se poskupljuje proizvodnja.

možda vas zanima

Biljka budućnosti: Gajenje industrijske konoplje vrlo isplativo

Ratarstvo

26/08/2021

Bez ove 3 stvari svako ulaganje u podizanje voćnjaka je rizično

Voćarstvo

20/03/2019

Čistokrvna tovna grla – šansa za uspeh

Stočarstvo

03/08/2020

„Kada razmišljamo o pastrmci treba da razmišljamo o lokaciji, blizini izvora, jer je tada termički izvor svih 12 meseci sličan, odnosno temperatura vode se kreće od 9 do 16 stepeni, što je idealno”, kaže naš sagovornik.

Kada je reč o šaranu, da bi se napravio posao od koga može da živi jedna porodica, potrebno je bar 10 hektara. Na toj površini radi se intezivna proizvodnja.

Sva riba koja se proizvede u Srbiji – tu se i pojede, ali se dosta i uvozi. U proseku vrednost uvoza ribe je oko 100 miliona dolara, što ukazuje na veliki deficit ribe na našem tržištu, ali i šansu za zaradu.

Najviše se uvozi morska riba, ali i pastrmka i šaran. Drugim rečima, i to što proizvedemo, ne pokrivaju se potrebe domaćeg tržišta.

Prema statistici, u Srbiji se konzumira 7 kg ribe po glavi stanovnika. Međutim, spoznaja da je riba namirnica najboljeg kvaliteta postaje dostupna svim ljudima zbog čega interesovanje za ribom raste.

Kolika su ulaganja za jedan porodični biznis

Ukoliko je reč o pastrmskom uzgoju sa protokom od 90 litara vode po sekundi, sa 3 bazena od 100 kvadrata zbog vode koja može 3 puta da se koristi i proizvodnjom oko 12 tona ribe, ulaganju su oko 40,000 evra.

Prema rečima profesora Markovića, u prvoj godini vraća se oko 7,000 evra od uloženog, što znači da je za vraćanje cele investicije potrebno 6 godina.

Primeri porodica koje imaju ovako male ribnjake nisu retki, a iz dobiti uspevaju da zadovolje svoje potrebe, ali i da investiraju u proširenje kapaciteta ili u udobnost svog života.

Sagovornik: prof. dr Zoran Marković