Milan Simonović iz Pirota je ljubav prema ribolovu pretvorio u biznis. Više od deset godina ovaj strastveni ribolovac bavi se proizvodnjom ribolovnog pribora, od čega izdržava mnogobrojnu porodicu.
Možda vas zanima
Prekomerni ribolov dramatično porastao
15/07/2020
Dugogodišnji zaljubljenik u ribolov, Milan Simonović, ovu strast gaji još od malih nogu, a i danas svoje slobodno vreme provodi na vodama pirotskog kraja, koje su bogate različitim vrstama ribe.
Vršački sportski ribolovci u borbi protiv krivolova
„Volim prirodu, ribu i da budem pored vode. Pecam od svoje osme godine. U mojoj porodici nije bilo strastvenih ribolovaca, ali su me drugari za to zainteresovali i to traje do danas. Mesto u kome živim je raj za ribolovce, tu su Nišava, Visočica, ali i Zavojsko jezero, na kome sam imao prilike da ulovim kapitalne primerke soma i šarana”, kaže Milan.
Strast prema ribolovu kod njega je bila toliko jaka da je svoj hobi pretvorio u posao kojim se bavi duže od decenije. Počeo je od manuelne proizvodnje plovaka za ribolov, sa malim ulaganjima, ne većim od stotinak evra. Danas preko preduzeća za proizvodnju ribolovnog pribora i opreme „Simonfloat“ snabdeva pecaroše širom Evrope.
Mesto u kome živim je raj za ribolovce, tu su Nišava, Visočica, ali i Zavojsko jezero, na kome sam imao prilike da ulovim kapitalne primerke soma i šarana.
„To je ono čime sam sanjao da se bavim, a pomogla mi je i činjenica da ima mesta na tržištu. Nedavno sam pročitao da samo od prodaje ribolovačke opreme godišnji profit u Evropi prelazi pet milijardi evra. Ja sam počeo 2000. godine sa veoma skromnim ulaganjima, a u proizvodnji su mi pomagali ukućani. Imao sam sreće da vrlo brzo pronađem tržište u Makedoniji i Bugarskoj, pa sam krenuo sa osavremenjavanjem proizvodnje. Manuelna proizvodnja je sada prošlost, sve radim uz pomoć kompjutera, a mašine vredne nekoliko desetina hiljada evra sam uglavnom sam pravio”, govori Milan.
Proizvodnja je smeštena u Velikom Selu, osam kilometara od Pirota. Tamo je kupio imanje sa dva objekta, jedan je prilagodio proizvodnji a drugi služi za boravak. Milanu u poslu pomaže supruga, a ponekad, kada se za to javi potreba, u rad se uključuje i njihovo četvoro dece.
„Imanje sam kupio s ciljem da na njemu razvijam proizvodnju. Sela u okolini Pirota su, nažalost, opustela pa možete naći kuće sa okućnicama za dve-tri hiljade evra. Za ovaj vid posla proizvodnja na selu je prava stvar, jeftino je i nikome ne smeta”, objašnjava Simonović zašto je odabrao da radi baš u seoskoj sredini i dodaje da bi, uz pomoć države, bio u mogućnosti i da ponudi posao ljudima iz svog sela.
Manuelna proizvodnja je sada prošlost, sve radim uz pomoć kompjutera, a mašine vredne nekoliko desetina hiljada evra sam uglavnom sam pravio.
„Radna snaga je problem, ponekad imam velike porudžbine pa se uz pomoć porodice snalazim da pokrijem to. Imam potrebe za radnicima, ali za domaće preduzetnike naša država nema dovoljno sluha. Dva puta sam konkurisao za sredstva Nacionalne službe za zapošljavanje za otvaranje radnih mesta, ali sam oba puta dobio odgovor da nema dovoljno sredstava. Nije logično da se stranim investitorima nudi i po pet hiljada evra po radnom mestu a mi smo prinuđeni da se sami snalazimo“, kaže Milan.
Pomoć države je neophodna jer je i tržište nestabilno. Milan kaže da je pre pet godina imao mesečne porudžbine za 100.000 plovaka, dok je ovog meseca dobio porudžbinu samo za stotinu. Sirovine za proizvodnju ribolovnog pribora uglavnom dobija iz uvoza, a svoje proizvode izvozi u zemlje Evrope. Voleo bi, kaže, da unapredi i poveća proizvodnju.
Riba – poželjna namirnica životinjskog porekla na trpezi savremenog čoveka
„Postigao sam da kvalitet mog proizvoda postane svetski, da mogu da bez zazora ponudim svim zaljubljenicima u ribolov i prodam bez straha da će biti ikakve zamerke. Svoje iskustvo prenosim deci i nadam se da će i oni, kada odrastu, nastaviti da razvijaju proizvodnju ali i da se bave ribolovom, sportom koji donosi veliko zadovoljstvo i duševni mir”, zaključuje Simonović.
Sagovornik: Milan Simonović, preduzetnik iz Velikog Sela
Foto: Gordana Simonović Veljković
Komentari