Nakon uspešnog ubiranja letine, žetveni ostaci mogu se koristiti na više načina. Njihovo spaljivanje je zabranjeno zakonom pa su mnogo korisnije za zemljište ukoliko ih zaorete jer su veoma bogate mineralnim materijama.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Kod različitih useva ostaje dosta velika masa. Kod pšenice ostaje 5-7 t/ha slame, kukuruza 8-12 t/ha kukuruzovine, suncokreta 4-6 t/ha stabljike, soje 3-5 t/ha. Najčešće u široj proizvodnji praktikuje se spaljivanje žetvenih ostataka i pored toga što je štetno ujedno je i zabranjeno zakonom. Daleko korisnije je njihovo zaoravanje jer se tako zemljištu vraća jedan deo onog što je iz njega izneto prinosom. Zaoravanjem se povećava sadržaj humusa u zemljištu sadržaj najvažnijih biljnih hraniva.
Žetveni ostaci pored organske materije sadrže i značajnu količinu mineralnih materija. Slama žita sadrži 0,2-0,8% azota, 0,09-0,2% fosfora i 0,4-1,7% kalijuma. Kukuruzovina i ostaci suncokreta jako su bogati kalijumom, dok zrnene leguminoze sadrže velike količine azota (0,5-0,7%), kao i kalijuma i kacijuma.
Prilikom zaoravanja žetvenih ostataka treba imati u vidu da je u njima odnos C:N veoma širok, što može uticati na smanjenje sadržaja lakopristupačnih hraniva, prvenstveno azota, fosfora i sumpora usled intenzivnog razvoja mikroorganizama koji ih razlažu. U cilju elimisinisanja azotne depresije pre zaoravanja preporučuje se dodavanje azotnog đubriva, prvenstveno UREE, i to 0,7 kg na svakih 100 kg suve mase. Za ovu svrhu mogu se koristiti i tečni stajnjak i osoka.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Dipl. inž. Jerinić Svetlana
Komentari