Na sve oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, saobraćaja, zaštite zemljišta od erozije, zaštite životne sredine i biodiverziteta, ali i na stvaranje povoljnih mikroklimatskih uslova – utiču vetrozaštitni pojasevi. Dok su u Evropi gotovo obavezni, u vojvođanskoj ravnici ne postoje. A tim se u Srbiji niko ne bavi.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Zašto se još uvek niko ne bavi ovim pitanjem? Zašto Srbija uvek mora da kasni za ostatkom sveta? Dok srpski seljak kuka, onaj drugi raste i menja se. Ono što mnogi poljoprivrednici očigledno ne znaju je da dobro posađeni prirodni zid oko useva, između ostalog, podiže i visinu prinosa.
„Vetrozaštitni pojasevi su linijski objekti satavljeni od drvenastih i žbunastih vrsta postavljenih na određenom rastojanju tako da formiraju mrežu pojaseva. Postavljaju se u okviru parcela gde se vrši poljoprivredna proizvodnja i imaju više ekosistemskih funkcija, primarno je smanjenje brzine vetra, zatim umanjuju rizik od suše, povećavaju biodiverzitet, u krajnjoj liniji povećavaju prinose“, objasnio je Aleksandar Baumgertel.
Živi zid: Zaštitni pojasevi u organskoj proizvodnji
Vetrozaštitnim pojasevima smanjuje se erozija vetrom na poljoprivrednom zemljištu. Upravo u tim najfinijim površinskim slojevima, koji su najpodložniji eolskoj eroziji nalazi se najviše humusa i značajne količine azota, fosfora i kalijuma, kao i mikroelemenata. Ako zaštitimo površinski sloj zemljišta prinosi će biti veći.
U nekim zemljama postojanje vetrozaštitnih pojaseva je regulisano i zakonom.
„Generalno u zemljama Evropske unije postoji takva strategija da se implementiraju mere agro-šumarstva, poljopriovrednici čak dobijaju i određena novčana sredstva ako podižu ove pojaseve“, rekao je Aleksandar Baumgertel, mladi istraživač na Šumarskom fakultetu u Beogradu.
Smanjenjem vetra smanjuje se i isparavanje iz zemljišta, dok se relativna vlažnost vazduha povećava za skoro 15%. Zahvaljujući tome smanjuju se količine vode neophodne za navodnjavanje i novca potrebnog za poljoprivrednu proizvodnju.
Sagovornik:
mast. inž. šum. Aleksandar Baumgertel, istraživač na Šumarskom fakultetu u Beogradu
Komentari