Česta je pojava da nakon žetve, njive ostanu u neporomenjenom stanju do jeseni kada se vrši osnovna obrada. Stručnjaci savetuju da nakon žetve treba “oljuštiti” strništa, kako bi uneli organsku materiju i sprečili isušivanje zemljišta. Na njivama koje su obrađivane mesec dana nakon žetve, zabeležen je manji prinos narednog useva.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Miloš Nikoletić iz Poljoprivredne savetovane stručne službe piše zbog čega je važna je ova mera i kako je pravilno sprovesti.
Nakon obavljene žetve, ukoliko se ne iznose žetveni ostaci, valja ih usitniti i rasporediti po parceli i tek onda uneti u zemljište. Reč je o veoma važnim koracima i preporučuje je se da se izvedu u 24 časa nakon žetve.
Ljušćenjem strništa počinjemo sa obradom zemljišta za narednu kulturu. Ova mera veoma je važna zbog visokih temperatura u tom periodu kako bi se očuvala preostala vlaga u zemljištu. Plitkim zaoravanjem, voda koja je sačuvana pod prethodnom kulturom, podiže se iz dubljih slojeva i isparava sa površine zemljišta usled visokih temperature i kretanja vazduha. Upravo zbog vlage lakše je uraditi kvalitetno ljušćenje strništa. Primećeno je da ako se ova mera obavi nakon mesec dana od žetve, dolazi do smanjenja prinosa narednog useva. Još jedna prednost ove mere je što dolazi do provociranja nicanje korova koji će biti uništeni osnovnom obradom.
Ovaj proces podrazuvema pliću obradu kako bi se dobio rastresit sloh zemljišta koji bolje čuva preostalu i prihvata novu vlagu. Zaoravanjem žetvenih ostataka unosimo organsku materiju u zemljište i popravljamo osobine zemljišta, ometamo razvoj višegodišnjeg korova i što je najvažnije, olakšava se sama osnovna obrada tokom jeseni.
Još jedna od prednosti ove mere, jer dolazi do smanjivanje populacije glodara, jer oni na neobrađenom strništu imaju obilje hrane i dosta mesta za skrivanje.
Zakonom je zabranjeno spaljivanje strništa, jer se tako mogu naneti velike štete ukoliko dođe do proširenje požara, pa se poljoprivrednicima preporučuje ljušćenje strništa kao korisnija mera.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Dipl.inž. Miloš Nikoletić
Komentari