Žetva je u punom jeku, a osim kvaliteta zrna i veličine prinosa, za poljoprivredne proizvođače važan faktor predstavljaju žetveni ostaci koji ostaju nakon žetve, bez obzira koja je kultura u pitanju, jer u svim granama biljne proizvodnje posle žetve ostaju korenovi i nadzemni žetveni ostaci.
Spaljivanje žetvenih ostataka po postojećim zakonskim propisima je i zabranjeno. Spaljivanje znači potpun gubitak organske materije i azota. Osim gubitaka u organskoj materiji, vatra uništava korisne članove edafona, ugrožava divljač, zagađuje okolinu i predstavlja veliku opasnost zbog mogućnosti nekontrolisanog širenja požara.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Zaoravanje žetvenih ostataka
Sa druge strane, zaoravanje žetvenih ostataka biljne proizvodnje ima niz prednosti.
Zaoravanjem biljni ostaci se uključuju u proces kruženja organske materije u zemljištu, stimuliše se biološka aktivnost zemljišta i pozitivno utiče na strukturu, vodno-vazdušne i toplotne osobine zemljišta. Pored toga, na teškom zemljištu organski ostaci poboljšavaju internu dreniranost u sloju u koji su uneti.
Količina žetvenih ostataka u intenzivnoj biljnoj proizvodnji je dosta značajna i zavisi od biljne vrste, sorte, kao i od vremenskih uslova pojedinih godina. Kod ozime pšenice količina slame je 5-7 t/ha, kod kukuruza 8-12 t/ha, kod suncokreta 4-6 t/ha, kod soje 3.5-5 t/ha, kod šećerne repe 40-60 t/ha.
Vrednost žetvenih ostataka zavisi od sadržaja hraniva i od odnosa ugljenika prema azotu, kao i količini celuloze i lignina. Količina i sadržaj organskih sastojaka, kao i sadržaj hraniva nije isti kod različitih biljnih ostataka.
Odnos ugljenika i azota najširi je u slami strnih žita, i to 50-150:1, kod pšenice 75:1, kukuruza 50-60:1, suncokreta 40-50:1, kod lucerke 14:1. Taj odnos u zrelom stajnjaku je 20:1, a u trajnom humusu oko 10:1.
Zaoravanjem žetvenih ostataka sa širokim odnosom ugljenika i azota može se u toku njihovog razlaganja očekivati tzv. „azotna depresija“, a usled smanjenja nitratnog azota zemljišta i njegovog ugrađivanja u tela mikroorganizama. Naime, pri unošenju organske materije sa malim sadržajem azota od 0,40-0,50%, sa mnogo celuloze, hemiceluloze, lignin i drugih ugljenih hidrata, razvija se intenzivna mikrobiološka aktivnost.
Mikroorganizmi za izgradnju svog tela koriste nitratni azot iz zemljišnog rastvora i zbog toga se na usevu u toku vegetacije zapažaju simptomi nedostatka azota. Pored toga, može da se javi i nedostatak drugih hraniva, ali u zanemarljivom obimu.
Za eliminisanje „azotne depresije“, pored redovnog đubrenja azotom, preporučuje se dodavanje azota do 0,7 kg na 100 kg suve biljne mase. Ova količina azota obezbeđuje nesmetano razlaganje biljnih ostataka i otklanja nedostatak azota kod narednog useva.
Kada se radi zaoravanje šećerne repe (glave i lišća), kao i korenovih i nadzemnih ostataka leguminoznih biljaka, nisu potrebne dodatne količine azota, jer je odnos C/N kod tih biljaka uzan. Na primer, u lišću i glavi šećerne repe je oko 10:1, a kod leguminoznih biljaka oko 15:1, što je uže nego u zrelom stajnjaku. Sem toga, korenovi ostaci leguminoznih biljaka su dosta ravnomerno raspoređeni u zemljištu, u vertikalnom i horizontalnom pravcu.
Vreme zaoravanja žetvenih ostataka
Vreme zaoravanja zavisi od vremena žetve, odnosno berbe. U principu biljni ostaci mogu da ostanu duže na njivi, jer delimično omekšaju i lakše se zaoravaju. Period zadržavanja žetvenih ostataka na površini zemljišta zavisi od dužine vremenskog perioda između žetve i osnovne obrade za sledeći usev. Posle ranih preduseva, biljni ostaci se zaoravaju ljuštenjem, a kod kasnih preduseva u jesen osnovnom obradom. Preprouka je da se zaoravanje biljnih ostataka ne radi u proleće.
Način zaoravanja biljnih ostataka
Dubina zaoravanja mora biti podešena prema količini organske mase koja treba da se zaore. Slama i slični biljni ostaci mogu kvalitetno da se zaoru do 20 cm dubine, a za zaoravanje kukuruzovine, zbog veće i žilave mase, potrebna je veća dubina, najčešće 25-30 cm.
Koristi zaoravanja žetvenih ostataka
Zaoravanje žetvenih ostataka biljne proizvodnje osigurava izvor energije za mikroorganizme, popravlja se biogenost zemljišta, pozitivno se utiče na strukturu zemljišta kao i na vodno-vazdušne osobine. Drugim rečima, popravlja se plodnost i produktivnost zemljišta.
Uniker – brže razlaže žetvene ostatke
U današnje vreme, kao pomoć ovoj agrotehničkoj meri, postoji i primena bioregulatora zemljiša koji u sebi sadrže rizo bakterija izolovane iz zemljišta. Jedan od takvih veoma kvalitetnih bioregulatora je i Uniker koji se nalazi u proizvodnom programu kompanije Agrounik.
Primenom Unikera unose se u zemljište rizo bakterije čime se popravlja mikroflora zemljišta, a one takođe razlažu žetvene ostatke bogate celulozom, što dovodi do povećanja procenta sadržaja ugljenika (C) u zemljištu. Ovo praktično znači i povećanje sadržaja humusa u zemljištu. Uniker, takođe, ima i organsku materiju koja je direktno pristupačna biljci, te se na ovaj način sprečava „azotna depresija“ izazvana imobilizacijom nitranog oblika azota od strane mikroorganizama.
Primenom Unikera značajno se ubrzava proces razlaganja žetvenih ostataka, a njiva je ranije sprema za setvu druge kulture. Takođe, Uniker pozitivno deluje na detoksikaciju zemljišta koja je izazvana primenom pesticida i mineralnih đubriva.
Primenom Unikera 5l/ha na 250l vode, preko dobro usitnjenih žetvenih ostataka, povoljno se utiče na poboljšanje kvaliteta zemljišta i povećanje humusnog sloja zemljišta.
Komentari