Najčešći termin za korišćenje mineralnih đubriva je ,,veštačka đubriva“, ovaj termin se koristi od početka proizvodnje i primene mineralnih djubriva pa sve do kasnih osamdesetih godina prošlog veka. Ali da li su mineralna đubriva zaista veštačka pročitajte u nastavku teksta.

Od kraja osamdesetih godina ovaj termin je potpuno napušten, kako u stručnoj tako i naučnoj literaturi, zbog sledećeg:

Bez obzira na činjenicu da se mineralna đubriva proizvode u industrijskim pogonima, sve sirovine koje se koriste za njihovu proizvodnju su prirodnog porekla. Za sve one koji razumeju i poznaju tehnologiju proizvodnje mineralnih đubriva, ova đubriva predstavljaju prirodni proizvod.

Danas se najviše koristi termin termin veštačka đubriva. Koliko je ovo apsurdno govori činjenica da je, na primer, u organskoj proizvodnji dozvoljena primena sirovih fosfata, koji su osnovna sirovina za proizvodnju pojedinačnih fosfornih i složenih mineralnih đubriva sa fosfornom komponentom. Međutim, primena istih tih đubriva nije dozvoljena u organskoj poljoprivredi.

Takođe u organskoj proizvodnji dozvoljena je primena sirovih kalijumovih soli, koje predstavljaju sirovinu za proizvodnju kalijumovih đubriva (KCl), čija primena, zatim, nije dozvoljena. Sa druge strane, sirove kalijumove soli sadrže značajne količine natrijuma, hlora, perhlorata, koji ostavljaju štetne posledice na biljke i zemljište, dok se pri proizvodnji koncentrovanih kalijumovih soli ove nepoželjne primese sirovih kalijumovih soli eliminišu.

Kada je u pitanju azot, organska đubriva koja su dozvoljena u organskoj proizvodnji, najvećim delom sadrže ovaj element u organskom obliku koga biljke ne mogu da usvoje, već on podleže procesima mineralizacije i prevodi se u biljkama pristupačne oblike: amonijačni i nitratni oblik azota, odnosno one iste oblike koji su prisutni u azotnim mineralnim đubrivima