Šta mogu očekivati poljoprivrednici u 2023. godini kada je u pitanju Ukrajina? Postavlja se pitanje koliko čega će se proizvesti, a to je pitanje koje bi moglo da muči i naše proizvođače. Oni moraju da razmišljaju o tome kakve će biti cene, ponuda i potražnja.

Poljoprivrednicima u Ukrajini je postalo neisplativo proizvoditi žito i zato su posekli zasađene površine. Što se tiče uljarica, proizvodnja uljane repice i soje, koja se smatra profitabilnijim za proizvodnju i izvoz, mogla bi da ostane stabilna ove godine.

Kukuruz je posebno pogođen finansijskim ograničenjima jer je relativno skup za uzgoj, sušenje i transport, oko 10 odsto useva iz 2022. ostalo nepožnjeveno.

Ukrajina: šteta po životnu sredinu u milijardama dolara

Prošlo je jedanaest meseci od ruske invazije na Ukrajinu i do danas je Ukrajina izgubila 17% svoje teritorije. Desetine gradova je uništeno. Stotine farmi i poljoprivrednih preduzeća su opljačkane ili uništene dok je Rusija ukrala četiri miliona tona žita.

Šteta za životnu sredinu Ukrajine procenjuje se na najmanje 50 milijardi dolara u vidu zagađenja zemljišta, vazduha, vodenih resursa, uništavanja šuma i rezervata prirode.

BDP Ukrajine 2022. smanjen je za oko jednu trećinu; iako je ranije bilo predviđeno smanjenje BDP-a za 40%, pa čak i za 50%. U odnosu na 2021. godinu, žetva žitarica i uljarica u 2022. smanjena je za 40%.

Zbog niza problema vezanih za logistiku, poskupljenja inputa, nevraćanja PDV-a trgovcima izvoznicima i kursne razlike, jedan broj stranih proizvođača žitarica i uljarica (sa obradivom površinom do 200 hektara, a učešće gazdinstava u ukupnom broju proizvođača žitarica i ulja je 70%) prešlo je u sivu ekonomiju da bi održalo profitabilnost. Prema procenama Ministarstva ekonomije Ukrajine, oko 27% prihoda poljoprivrednog biznisa u 2021. godini bilo je u senci. Neki stručnjaci tvrde da se pre rata 40% žitarica i 10% do 30% uljarica prodavalo za gotovinu bez plaćanja poreza.

Od avgusta 2022. godine, NBU je zabeležila više od 5 milijardi dolara zarade od strane izvoznika, od čega 4 milijarde dolara nije vraćeno Ukrajini za izvoz žitarica i nafte.

Šta su predviđanja za poljoprivredu kada je u pitanju Ukrajina?

Stručnjaci predviđaju smanjenje upotrebe đubriva: nitrata od 3 do 47 odsto, fosfata od 51 do 100 odsto i kalijuma od 41 do 100 odsto u zavisnosti od useva. Ovo će zauzvrat dovesti do pada prosečnog prinosa od 20% do 50%.

Predviđeno smanjenje zaposlenosti u poljoprivrednim preduzećima koja se bave proizvodnjom žitarica i uljarica iznosiće 22%, uzimajući u obzir formalnu i neformalnu zaposlenost.

Šta utiče na profit izvoznika poljoprivrednih proizvoda u Ukrajini?

Kurs ostaje jedan od glavnih faktora koji utiče na profit izvoznika poljoprivrednih proizvoda, budući da se izvozna plaćanja vrše u stranoj valuti. Kursna razlika može biti i do 13%. Inputi se uvoze po komercijalnoj stopi, dok se proizvodi izvoze po zvaničnoj stopi, što stvara dodatno poresko opterećenje za proizvođače.

Trenutno je Narodna banka Ukrajine (NBU) ograničila mogućnost uvoznika da kupuju valutu. Prvo moraju da iskoriste valutu koja im je već na računima, pa tek onda mogu da je kupe.

Šta mogu očekivati ukrajinski poljoprivredni proizvođači 2023. godine?

Nedostatak obrtnog kapitala, nestašica semena i zamračenja su glavni problemi sa kojima se ukrajinski farmeri mogu suočiti tokom prolećne setve.

Problemi sa izvozom doveli su do promene strukture zasađenih površina i tehnologije uzgoja, prilagođavajući se raspoloživim inputima. Nekoliko poljoprivrednih proizvođača ostavilo je njive nezasejanima kako bi izbegli rizična ulaganja u vreme krajnje neizvesnosti u bliskoj budućnosti.

Međutim, postoji još jedan skup negativnih faktora

Mobilizacija i migracija ljudi u zemlji i inostranstvu, posebno u prva dva-tri meseca rata, promenila je sve proizvodne procese. Prekidi i nestabilno napajanje, internet i mobilne komunikacije, posebno u ruralnim sredinama, značajno smanjuju efikasnost rada i produžavaju njegovo vreme.

Finansijski sektor, koji je ranije kada je u pitanju Ukrajina podržavao poljoprivrednike predvidljivo i stabilno, iako ne bez problema, prestao je da daje kredite tokom rata. Pristup obrtnom kapitalu postao je izuzetno ograničen.

Kakvo je stanje u Ukrajini po pitanju žitarica?

Mnogi objekti za skladištenje žitarica, koji su bili koncentrisani uglavnom u blizini luka Azovskog i Crnog mora i korišćeni kao čvorišta za skladištenje i pretovar, su izgubljeni. Zaustavljen je transport proizvoda rekom Dnjeprom u crnomorske luke, pre svega u luke Herson i Nikolajev.

Prema prognozi Ministarstva agrarne politike i ishrane Ukrajine, očekuju se određene promene u pogledu setve poljoprivrednih kultura. Dakle, povećaće se zasejane površine pod uljaricama kao što su uljana repica, soja, suncokret. To je zato što je cena jedne tone uljarica veća, a troškovi logistike po toni manji. Odnosno, poljoprivrednici će moći da zarade više od 1 hektara.

Očekuje se i smanjenje proizvodnje pšenice, ali će ona biti duplo veća nego što je potrebno za domaću potrošnju. Istovremeno će se povećati spektar useva namenjenih domaćem tržištu, kao što je to bio slučaj sa heljdom 2022. godine.

Pad proizvodnje ječma ćemo primetiti jer su zasejane površine pod ozimim ječmom smanjene za 35%.

Prema preliminarnim procenama, zasejane površine pod žitaricama u 2023. godini biće oko 8,7 miliona hektara, što je za 22% manje nego u 2022. godini i 45% manje nego u 2021. godini. oko 9,7 miliona hektara, što je 32% više nego 2022. godine i 9% više nego 2021. Ovo je prvi put da će površine pod uljaricama biti veće nego pod žitom.

Uzimajući u obzir smanjenje od 50% do 60% u primeni đubriva, značajne nepožnjeve površine kukuruza na njivama, nedostatak finansiranja i potrebu za značajnim smanjenjem inputa, očekivani prinos će se smanjiti za 10% do 30%, u zavisnosti od regiona i useva, u poređenju sa prosečnim prinosom prethodnih godina.

Kao rezultat toga, projektovani obim žitarica u 2023. godini može iznositi 34 miliona tona, što je 37% manje od brojke iz 2022. godine i 60% manje od brojke iz 2021. godine. Što se tiče uljarica, očekuje se bruto žetva od 19,3 miliona tona, što je 13 odsto više u odnosu na 2022. i 15 odsto manje od 2021. godine.

Uzimajući u obzir gore navedene bruto obim proizvodnje i domaće potrebe, Ukrajina će moći da izveze približno 35 miliona tona žitarica i uljarica u 2023/24, odnosno 3 miliona tona mesečno, što je polovina izvoza u jesen 2021. godine. To znači da će čak i sa blokiranim morskim lukama Ukrajina moći da izvozi sav ovaj obim useva.

Neke pozitivne tačke u ovom moru problema za poljoprivredne proizvođače je prognoza inflacije za narednu godinu od 24%, što će omogućiti plaćanje kredita po prihvatljivim stopama u UAH, na primer, 9%. U takvim uslovima, efektivna stopa će čak biti negativna.

Konačno, glavni problem u agrarnom sektoru ukrajinske privrede, koji decenijama nije rešen, jeste anticipativni razvoj proizvodnje sirovina, a ne prerade, na pozadini sve većeg učešća poljoprivrednih proizvoda u strukturi ukupnog izvoza. Akcenat je stavljen na uzgoj žitarica i uljarica. Veoma malo pažnje je posvećeno razvoju prerade voća, jagodičastog voća i povrća.

Za više od 30 godina nezavisnosti Ukrajine, nisu stvoreni proizvodi koji bi izdvojili Ukrajinu na tržištu prehrambenih proizvoda, kao što su, na primer, grujer, parmezan, masdam sirevi, hamon kobasice, pršuta, vino, votka, konjak, pivo itd. Nije bilo posla na popularizaciji ukrajinske kuhinje u inostranstvu preko restorana, poput meksičke, kineske, japanske, italijanske, itd.

Pre početka rata nije bilo stres testova logističkih sistema, što je izazvalo totalni haos nekoliko mjeseci, iako mnogo pre nego što je bilo jasnih signala.

Izvor: agriculture.com