Sunčano i toplo vreme, koje nas prati tokom septembra, omogućilo je ratarima rasinskog kraja da već polovinom meseca počnu berbu kukuruza u zrnu. Trenutno je berba u punom jeku, a njoj je prethodila priprema silaže, koja je gotovo u svim selima na teritoriji Rasinskog okruga završena krajem avgusta.
Nedostatak padavina tokom septembra i dugi sunčani intervali pogodovali su dobrom nalivanju zrna, ali i isušivanju zemljišta, koje je trenutno idealno za ulazak mašina beračica kukuruza.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
„Vreme berbe je najbolje odrediti na osnovu procenta sadržaja vlage u zrnu“
Ratari iz straha od kiša i raskvašenog tla užurbano obavljaju berbu, ali savetodavac za ratarstvo, Radojka Nikolić, kaže da neće pogrešiti ni ako sačekaju sa berbom klipova još nekoliko dana, kako bi se smanjio procenat vlage u zrnu. To bi osiguralo bezbedniji kvalitet u skladištima i smanjilo opasnost od pojave plesni u zrnu kukuruza dok je u skladištu.
Preterana količina vlažnosti smanjuje prinos kukuruza
Vreme berbe najbolje je odrediti prema procentu sadržaja vlage u zrnu. Na osnovu najnižeg sadržaja vlage, odnosno količinom vlage koja omogućava bezbedno čuvanje klipova kukuruza u koševima, određuje se puna zrelost zrna.
„Kasniji hibridi pri berbi imaju znatno veći procenat vlage u zrnu“
Prednosti ranije berbe, kakva je ovogodišnja, brojne su. Među njima su: ranije oslobađanje parcele za naredni usev, korišćenje povoljnih klimatskih uslova za berbu, kao i završetak naredne setve na vreme, kako bi se izbegli nepovoljni zimski uslovi. Treba napomenuti da kasniji hibridi pri berbi imaju znatno veći procenat vlage u zrnu.
Ovogodišnji prinosi su mnogo bolji od očekivanih na početku vegetacije, pa tako prosečno iznose oko 5,5 tona po hektaru. Tamo gde je primenjena puna agrotehnika, koja podrazumeva pravilan izbor hibrida za dato područje, odgovarajuću upotrebu mineralnih i organskih đubriva, kao i primenu odgovarajuće zaštite od korova, bolesti i štetočina, prinosi su čak 8‒10 tona po hektaru. Mogu biti i veći na parcelama gde su poljoprivredni proizvođači pre prihrane vršili analizu zemljišta i u njega uneli dovoljne količine neophodnih elemenata.
„Kukuruzom je zasejana oko 40.000 hektara, a od toga je sa oko 10.000 hektara kukuruz upotrebljen za silažu“
Na početku vegetacione sezone, uz loše agroklimatske uslove, nedovoljno padavina i zamalo izbegnutu sušu, nejednako nicanje i potpuno neuravnotežen sklop biljaka, retko ko se usudio da pomisli da će godina biti ovako uspešna za kukuruz. Nade su se ispunile – temperaturni uslovi, kao i raspored padavina, znatno su se popravili u odnosu na potrebe kukuruza, te su tako ratari ostvarili ovakve izvanredne prinose.
I ove godine je gotovo nepromenjena površina zemljišta u rasinskom kraju zasejana kukuruzom. Zasejano je oko 40.000 hektara, a od toga je sa oko 10.000 hektara kukuruz prerađen u silažu. Sa preostalih 30.000 hektara je trenutno berba kukuruza u zrnu.
U centralnoj Srbiji počela berba kukuruza
Vreme završetka berbe na čitavoj površini trenutno zavisi od raspoložive mehanizacije za berbu, koju ratari koriste uslužno. Nemaju potrebe za svojom mehanizacijom, niti bi bilo realno očekivati tolika ulaganja, koja je teško povratiti. Zbog toga je tradicija da jedan berač ubere prinose sa mnogih njiva zadovoljnih ratara.
„Već za desetak dana bi obilnije padavine dobro došle ratarima!“
Koliko god da trenutne vremenske prilike, bez obilnijih padavina, pogoduju ratarima da skinu rod kukuruza sa njiva i bezbedno ga dopreme do silosa, već počinju da priželjkuju padavine kako bi uspeli da pripreme zemljište, koje je isušeno i tvrdo, za setvu pšenice.
Proizvođači bi želeli da suvo vreme potraje do 5. oktobra, kako bi se skinula celokupna letina. Nakon toga se nadaju da će nekoliko dana oko 10. oktobra biti kvalitetnih padavina, posle čega bi se vratili u njive da pripreme zemljište za narednu setvu. Dobro je što pred setvu pšenice nije neophodna duboka obrada, već je dovoljno samo tanjiranje, kao redukovana obrada.
Komentari