U Braničevskom okrugu završena je berba kukuruza. Pod ovom kulturom, prema proceni Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Požarevac, bilo je oko 65 hiljada hektara. Prinosi se uglavnom kreću od 6 do 8 hiljada kilograma suvog zrna po hektaru, što se smatra dobrim i stabilnim rodom.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Uopšteno gledano, jare kulture su tokom vegetacije imale dobar raspored padavina. Oplodnja kukuruza bila je dobra. Berba kukuruza u klipu počela je sredinom septembra i to na parcelama koje su planirane za jesenju setvu ozimih kultura.
Prinosi kukuruza stabilni
„Poput rekordnih prinosa pšenice i suncokreta, i kod kukuruza su prinosi stabilni. Dnevne temperature su, za razliku od proteklih godina, išle na ruku kukuruzu. Bilo je grada, na pojedinim područjima julska kiša je zakasnila u fazi nalivanja zrna. Jedino je kod hibrida kasnije setve došlo do većih oštećenja od crvenila”, rekla je Jorgovanka Vlajkovac, samostalni savetodavac za ratarstvo u PSSS.
Najbolja slika o ovogodišnjim prinosima kukuruza u okrugu mogla bi da se stvori sudeći po rezultatima na demo ogledu PSSS Požarevac. U njemu je prezentovan 61 hibrid, iz deset selekcijskih kuća: „Institut za ratarstvo i povrtarstvo“ Novi Sad (14), „Institut za kukuruz“ Zemun polje (11), „Agronet BC hibridi“ Sombor (4), „Institut poljoprivrede“ Osijek (4), „Superior“ Velika Plana (3), „Limagrain“ Novi Sad (3), „Agris“ Golubinci (4), „DKC hibridi“ Novi Sad (3), „Raiffeisen agro“ Beograd (12) i „Euralis“ Novi Sad (3).
Hibridi su različitih grupa zrenja, od FAO 300 do FAO 700. Rezultati demo ogleda biće prezentovani u Biltenu, koji će biti dostavljen proizvođačima na kućnu adresu, ali biće dostupni i u PSSS Požarevac.
Crvenila ima, ali nije uticalo na prinos
Crvenilo kukuruza prenosi cikada Reptalus panzeri, insekt koji svojom ishranom prenosi to crvenilo sa pšenice na kukuruz, čime održava ciklus razvoja bolesti.
„Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Požarevac je još 12. juna registrovala prvu pojavu pomenute cikade i pratila njen dalji razvoj, koji se odvijao sve do 12. jula. Nakon toga nastavilo se sa praćenjem simptoma pojave crvenila kukuruza na usevima u Braničevskom okrugu, gde su prvi simptomi bolesti uočeni već početkom avgusta”, ističe stručnjak.
“Polovinom i krajem avgusta došlo je do potpune ekspanzije pojave crvenila kukuruza u celom okrugu, a najviše u požarevačkom delu Stiga“, dodaje diplomirani inženjer Jovica Jurišić, samostalni savetodavac za zaštitu bilja u PSSS Požarevac.
Jedino je kod hibrida kasnije setve došlo do većih oštećenja od crvenila.
Godina je relativno išla na ruku poljoprivrednim proizvođačima i crvenilo kukuruza neće toliko uticati na prinos. Zabeleženo je prisustvo na pojedinim parcelama i do sto odsto, ali svuda su završeni klipovi i uticaj na prinos je veoma mali, ili neznatan. Konstantne padavine uticale su da biljke uspešno prebrode pojavu i štetu od crvenila kukuruza.
„Proizvođačima na čijim se parcelama pojavilo crvenilo kukuruza preporučuje se da na njima nikako ne seju pšenicu, jer se crvenilo sa pšenice sada odražava na ostacima u kukuruzu. Na pšenici se hrani, a početkom i polovinom jula prelazi na kukuruz, završavajući svoj ciklus razvoja. Prekidom tog plodoreda, onemogućava se dalji razvoj, a samim tim sprečava se pojava opake bolesti.“
Hemijske mere suzbijanja cikada za sada ne postoje, jer su za to neophodni određeni uređaji koje naša poljoprivreda još uvek ne poseduje.
„Hemijske mere suzbijanja cikada za sada ne postoje, jer su za to neophodni određeni uređaji koje naša poljoprivreda još uvek ne poseduje. Cikade je teško uništiti jer su aktivne više od mesec dana, u vreme kada je kukuruz dosta veliki, a potrebna su dva do tri tretmana kako bi ih se rešili“, objašnjava inženjer Jurišić.
„Nijedan preparat nema dejstvo mesec dana, a cikade se konstantno pojavljuju. Za sada jedino što možemo da primenimo je prekid plodoreda kukuruz – pšenica na parcelama gde se uoči pojava crvenila, a preporučuju se suncokret, soja ili uljana repica“, zaključio je Jurišić.
Sagovornici:
Jorgovanka Vlajkovac, samostalni savetodavac za ratarstvo u PSSS
Jovica Jurišić, samostalni savetodavac za zaštitu bilja u PSSS Požarevac
Foto:
Elena Marjanović
Komentari