Dobri i iskusni ratari znaju da je kraj februara idealno vreme za prihranu pšenice. Oni su naučili zašto je ovo važan posao, kako najbolje da ga urade i koji su koraci neophodni za uspešnu sezonu i dobar rod pšenice. Za one koji još uvek ne znaju kako da to pravilno urade dajemo nekoliko saveta stručnjaka koji će im sigurno pomoći.
Mirjana Zdravković, šef laboratorije Instituta za zemljište u Beogradu, objasnila nam je zašto je prihrana pšenice važan posao, kako ona može da utiče na rod i zdravstveno stanje ove kulture, koje vrste đubriva ratari mogu da koriste i koje korake moraju da ispoštuju pre i posle februarske prihrane kako bi ona bila uspešna, isplativa i korisna.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Objasnite nam, najpre, zašto je prihrana pšenice važna?
„Pšenica kao ozima kultura nalazi se u fazi mirovanja u toku zimskog perioda. Sa lepim vremenom ona se polako budi iz zimskog sna i počinje njeno bokorenje. U toj fazi trebalo bi da se prihrani azotnim đubrivima, jer se u osnovnom đubrenju, pred setvu pšenice, unese zaista mala količina đubriva. Naime, u jesen ova kultura dobije svega trećinu od potrebne doze azota. Zato je veoma važno da pšenica ostatak prihrane dobije krajem februara, eventualno početkom marta meseca.“
Ratari bi pre prihrane pšenice trebalo da urade još jedan važan posao. O čemu je reč?
„Tako je. Veoma je važno da se pre prihrane pšenice uradi analiza zemljišta. Ona će vam dati podatak o sadržaju pristupačnog azota, odnosno njegovih mineralnih oblika, amonijačnog i nitratnog. Ta dva oblika azota su ono čime se pšenica hrani. Ukoliko je zima bila kišovita, dolazi do gubitka azota usled ispiranja. S druge strane, ukoliko je zima bila blaga, to za ratare može da znači veliku uštedu prilikom prihrane pšenice.“
Predstavljamo vam „Biofor Active“ – tečno mikrobiološko đubrivo
„Uz to, analiza zemljišta je važna i da ne bi pšenicu prihranili nečim od čega ona neće imati koristi, ili što čak može da joj škodi. Ako dodamo previše azotnih đubriva, ona mogu da dovedu do kontaminacije nadzemnih i podzemnih voda nitratima. Blagovremena analiza uzorka zemljišta sa terena najbolji je pokazatelj koliko je biljci potrebno azota.“
Cilj je da uz minimalno ulaganje dobijete najbolji efekat.
Kada bi ratari trebalo da uzimaju uzorke zemljišta?
„Sredina februara je idealno vreme za uzimanje uzoraka zemljišta i njihovu analizu. Kako bih olakšala ratarima dalja planiranja i računice, istakla bih da je poznato da je za jednu tonu roda pšenice potrebno da se unese 25 kilograma azota. Zato, ukoliko planirate da imate prinos od 4 tone po hektaru, potrebno je da pšenicu prihranite sa barem 100 kilograma azota. Za još veći prinos potrebno je više azota.“
„Ipak, važno je da ratari znaju da se određena količina unetog azota iskorišćava za organske materije. Na černozemu to bi moglo da bude 30, a na ostalim tipovima zemljišta oko 20 kilograma. Zato bi tu količinu trebalo da odbijete od ukupne količine. Zapamtite, ukoliko pšenica nije prihranjena azotom, ona neće dobro da razvije zelenu masu, niti klasati, niti će dati dobar prinos.“
Koji je, prema vašem mišljenju, optimalan rok za prihranu pšenice?
„Mi najčešće preporučujemo prihranu u dve faze, prvu sredinom februara, a drugu 15–20 dana kasnije. Dakle, potrebna količina azota trebalo bi da se podeli u dve doze. Neki ratari čak rade i treću prihranu, ali je to već veoma skupo, a i brojna višegodišnja iskustva pokazala su da su dve prihrane pšenice sasvim dovoljne.“
Stajsko đubrivo – najstarija hrana za zemljište
Koja bi đubriva za predstojeću prihranu ratari trebalo da izaberu?
„Na tržištu sada zaista imamo širok asortiman đubriva. Postoji UREA, koncentrovano azotno đubrivo sa 46% azota, zatim KAN, odnosno kalcijum-amonijum-nitrat, koje ima 27% azota, kao i AN, odnosno amonijum-nitrat.“
Za jednu tonu roda pšenice potrebno je da se unese 25 kilograma azota.
„Naša iskustva pokazala su da se UREA može bacati na zemljištima koja nisu ni preterano kisela ni preterano karbonatna. Ovo đubrivo, dakle, pogodno je za zemljišta neutralne reakcije, kod kojih je pH od 6 do 7. Kod kiselijih zemljišta UREA može dodatno da ih ukiseli, a na karbonatnim zemljištama može da dođe do potpunog gubitka njenih vrednosti.“
„KAN je veoma univerzalno đubrivo i preporučujemo ga na kiselim zemljištima. Na kraju, AN nikako nije dobar za zemljišta koja su propustljiva, peskovita i slično. Na njima posle veće kiše đubrivo može potpuno da nestane iz zone korenovog sistema. Ovo je dobro đubrivo, ali samo za određene tipove zemljišta. Naša je preporuka da ratari koriste UREU i KAN.“
Osim o tipu đubriva, ratari bi trebalo da vode računa i o vremenskim prilikama?
„Naravno, naročito o padavinama. Veoma je važno da prate meteorološku prognozu, što danas zaista nije teško. Uvek bi trebalo da imaju u vidu da se azotna đubriva veoma lako ispiraju. Zato znajte da ukoliko nekoliko dana posle prihrane pšenice padne jedna jaka, velika kiša, nećete imati efekat koji ste želeli.“
„Cilj je da uz minimalno ulaganje dobijete najbolji efekat. Nema potrebe da bacate đubriva i novac ukoliko to možete da izbegnete. S obzirom na to da je poslednjih godina došlo do velikih klimatskih promena, trebalo bi da ratari budu još oprezniji i obazriviji.“
Ukoliko nekoliko dana posle prihrane pšenice padne jedna jaka, velika kiša, nećete imati efekat koji ste želeli.
Ukoliko neki ratari imaju problem finansijske prirode i nisu u prilici da prihrane svoju pšenicu, koji bi, prema vašem mišljenju, bio neki krajnji rok za taj posao?
„To bi mogao da bude početak marta. Ipak, trebalo bi i da ratarima bude jasno da bez obzira na sve probleme i okolnosti, ukoliko se pšenica ne prihrani, neće biti prinosa. Neka sve stave na papir i vide koliko se šta isplati. Upravo u takvim računicama analiza zemljišta može mnogo da pomogne.“
Da zaključimo – čak i ako je neko radio analizu zemljišta prošle godine, potrebno je da je sada ponovo uradi?
„Tako je. Analiza zemljišta radi se redovno. Ne možemo uzimati u obzir čak ni rezultate od pre mesec ili dva, jer su u međuvremenu padale kiše. Analize zemljišta moraju da budu sveže, jer samo tada njihovi rezultati mogu zaista da vam donesu korist, naročito kada je reč o prihrani pšenice.“
Krajem zime i početkom proleća veoma je važno omogućiti biljkama da kvalitetnije i bolje započnu novu sezonu, zato pročitajte sve što je neophodno da znate o mineralnim đubrivima.
Sagovornica:
Mirjana Zdravković, šef laboratorije Instituta za zemljište u Beogradu
Komentari