Dugotrajna suša, u manjoj ili većoj meri, na pojedinim parcelama u Kolubarskom okrugu, ostavlja posledice u usevima kukuruza. Zemljoradnici osečanskih sela broje više od šesdeset dana bez ”prave kiše”. Nedostatak padavina, kako procenjuje Zlatomir Nenadović iz Pecke, smanjiće ovogodišnji prinos kukuruza u proseku za oko 40 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Više od istog autora
Kukuruz za silu zri
”Od 10. juna je krenula suša koja još uvek traje, tako da je na većini parcela u Podgorini kukuruz već počeo na silu da zri, a ni klipovi nisu dobro izrasli. Na veoma malom broju parcela koje se navodnjavaju će biti dobar prinos, a u brdovitim predelima je katastrofa. I ono što bude zrna neće biti neki kvalitet”, priča Nenadović.
Ova ratarska kultura proletos je, po podacima ovdašnje Poljoprivredne savetodavne i stručne službe, na području okruga zasejana na 26.153 hektara, što je i dalje čini dominantnom u setvenoj strukturi. Stručnjaci za ratarstvo objašnjavaju da su nepovoljne vremenske prilike posledica klimatskih promena, koje se dešavaju poslednjih desetak godina, koje prate sve izraženiji ekstremi kao što su izuzetno visoke letnje temperature i dug period bez kiše.
Pojedini su zadovoljni prinosom, ali ne i CENOM
”Ovog proleća kukuruzom sam zasejao pet hektara od ukupno 20 koliko inače obrađujem. I pored nepovonjih vremenskih uslova, dugotrajne suše a i grada koji je naneo štetu usevima, ja sam zadovoljan, odsekao je dobar rod. Prošle godine imao sam šest tona po hektaru, dok će ove godine možda biti malo manje. Prinosom sam zadovoljan, ali cenom od 22 dinara za kilogram, po kojoj sam nedavno prodao kukuruz prošlogodišnjeg roda, nisam”, kaže Nikola Urošević, poljoprivrednik iz Slatine kod Uba.
Dragan Marjanović, zemljoradnik iz Banjana nadomak Uba, navodi da se na parcelema pod kukuruzom koje se nalaze u slivu reka Ubače, Tamnave, Gračice i ko je dobro uradio jesenju obradu zemljišta, zaorao mešano đubrivo posejao u prvoj polovini aprila, mogu očekivati biti solidni prinosi. Napominje da je kukuruzu nedostajala kiša, a sad koja bi došla to bi bilo kasno.
”Što se tiče zapadnog dela Tamnave, gde se moje mesto naslanja na opštinu Vladimirci, nismo u nekoj poziciji sa kukuruzom. Već smo počeli sa silažom. To je malo prerano, početak je avgusta, ali ko se bavi stočarstvom on već mora početi pošto su takvi vremenski uslovi. Zadovoljavamo se sa nekih četiri do pet tona po hektaru na nekim večim površinama. Ima njiva zapuštenih podgorelih, ali fali padavina”, kaže Marjanović.
Rani hibridi suncokreta su već u fazi zrenja, prvi listovi su već počeli da podgorevaju, te mu po mišljenju Marjanovića, više nije potrebna kiša osim tokom žetve. Površine pod sojom su smanjene za nekih 50 posto u odnosu na prethodne godine, i ona ne može da izdrži ekstremne temperature.
”Ako soja rodi i ako je ponuda na tržištu veća onda je cena manja, a ako ne rodi i nije neka ponuda onda je cena prihvatljiva. Da li će biti 45, 50, 55 dinara zavisi od potrebe za njom. Za kukuruz cena je trenutno oko 20 dinara, dok za suncokret sve ispod 45 dinara je neprihvatljivo i tu više nema obrtnih sredstava”, smatra naš sagovornik.
Kukuruz iz rane setve bolje prošao
Ovogodišnja setva krenula je početkom aprila i na tim parcelama usev kukuruza je u boljoj situaciji u odnosu na kasnije posejane, ocenjuje Snežana Stojković Jevtić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu, jer, kako pojašnjava, pri ranoj setvi biljke znatno ranije prođu kritične faze razvoja, kada su povoljniji temperaturni uslovi i vlažnost.
”Poslednje padavine dobro su došle usevima kukuruza, soje, suncokreta i lucerke, jer je pala značajna količina koja je znatno popravila situaciju, pa trenutno nema bojazni od značajnijih oštećenja usled izuzetno visokih temperatura koje su dugo trajale.
Svakako će se na nekim parcelama, posebno peskovitim na kojima je obavljena kasna setva naročito hibridima duže vegetacije, pojaviti izvesna oštećenja od nezapamćeno visokih dugotrajnih temperatura. Iako kukuruz racionalno troši vodu i pri nedostatku iste uvrće lišće, kako bi smanjio transpiraciju, ipak dolazi do sušenja donjih listova”, navodi Stojković Jevtić, savetodavac za ratarstvo.
Kukuruz se na području Kolubarskog okruga gaji u suvom ratarenju, ali je, po rečima Snežane Stojković Jevtić, u borbi protiv suše najefikasnija mera navodnjavanje. Od drugih agrotehničkih mera preporučuje zaoravanje strništa odmah nakon skidanja pšenice, jer žetveni ostaci u površinskom sloju doprinose nakupljanju letnjih taloga, zatim da se duboko oranje obavi u jesen a brazde ostave otvorene, te okopavanje kukuruza ili nekoliko međurednih kultiviranja, đubrenje stajnjakom i setva hibrida kraćih vegetacija.
Komentari