Povećanje iznosa subvencija za poljoprivrednike, ponovo je dovelo u fokus kriterijume na osnovu kojih se prava na subvencije ostvaruju. Mnogi poljoprivrednici već dugo ne obrađuju svoje parcele, već one koje su dobili nakon arondacije 1953. godine, pa zahtevaju rešavanje nezavidne situacije u kojoj se nalaze kako bi mogli da koriste subvencije, koje u ovom trenutku nisu zanemarljive.

Na ovu temu razgovarali smo sa Dorelom Karabašom, poljoprivrednikom iz Ovče koji je govorio o svom problemu i o predlozima za njegovo rešavanje.

Njive koje su u Dorelovom  vlasništvu su od arondacije u tablama PKB-a, dok je njegova porodica dobila na korišćenje druge parcele, koje su u vlasništvu kombinata ili u državnom vlasništvu.

Parcele koje obrađuje Dorel ne može da unese u eAgrar, a samim tim ne može da ostvari ni pravo na subvencije. Kako naš sagovornik kaže, ni ranije nije ostvarivao pravo na subvencije. Međutim, kako je protekla godina bila veoma teška, a subvencije povećane na iznos koji nije zanemarljiv, Dorel sa pravom poteže pitanje koje muči njega, ali i mnoge druge poljoprivrednike koji su u istoj situaciji. Treba napomenuti i da se radi o velikim površinama koje se obrađuju.

Sa druge strane, Dorel podseća da je 1992. godine urađen povraćaj zemljišta, ali da iz nekog razloga Katastar već preko 30 godina ne završava svoj deo posla koji se odnosi na uknjiženje vraćenih parcela. Vlasnici neuknjiženih parcela ne mogu da ostvare pravo na subvencije.

,,Vraćena je zemlja, katastar od 1992. nije je uknjižio. Trebalo je da se radi cepanje parcela. Sada ta ista zemlja, gde ljudi imaju rešenja i obrađuju od 1992. na ovamo zemlju – ista je na licitaciji, ista je data na pravo prečeg zakupa PKB školi i data je Knez Agraru na pravo prečeg zakupa”.

Kako će ti ljudi, radi se o 150 hektara, možda i više, kako će ti ljudi da ostvaruju subvencije, na osnovu čega? Od 1953. kada je oduzeta ta zemlja do danas, drugi su radili tu zemlju. Sad kad su dobili zemlju, opet je rade ali ne mogu ništa, ne ostvaruju nikakva prava na tu zemlju. Ako hoće da je proda, ne može da je proda, zato što nije uknjižena”.

Nadu za rešenjem ovog problema Dorel je dobio kada je za 26. decembar protekle godine zakazan sastanak u Palati Srbija. Zatraženo je prisustvo ljudi iz Ministarstva, ali i iz Katastra. Međutim, Dorel tvrdi da do razgovora o ovom problemu nije ni došlo, jer su predstavnici raznih poljoprivrednih udruženja rešili da napuste sastanak.

Kako tvrdi naš sagovornik, ljudi iz Vlade Srbije su delimično upoznati sa ovim problemom, ali je trebalo da ih poljoprivrednici tokom sastanka upute u detalje, do čega nije ni došlo.

,,Možda bi se nešto i postiglo da je naš predstavnik bio na tom sastanku, da se taj sastanak održao i da je pokrenuto pitanje. Međutim oni su iz njima poznatog razloga otišli, napustili”, tvrdi Dorel.

Ostaje pitanje, kako će da se reši ovaj problem koji ima ne mali broj poljoprivrednika, a odnosi se desetine hiljada hektara širom Srbije, na područjima na kojima je rađena arondacija?