U našoj zemlji, prema procenama stručnjaka, očekuju se prosečni prinosi pšenice od 4 tone po hektaru, a početak žetve već do kraja juna meseca. Trenutno, ratare sigurno najviše zanima cena pšenice i kako se ona formira. Zato smo mi razgovarali sa stručnjakom koji odlično zna odgovore na ta pitanja, gospodinom Vukosavom Sakovićem iz Žita Srbije.
Prema nalazima stručnjaka, pšenica širom naše zemlje trenutno izgleda dobro i nalazi se u fazi voštane zrelosti, odnosno u poslednjoj fazi pred žetvu. Zato se očekuju prosečni prinosi od 4 tone po hektaru, a početak žetve već do kraja juna meseca. Ipak, ratare najviše zanima cena pšenice i kako se ona formira.
Cenu pšenice snižavaju velike zalihe hlebnog žita
Vukosav Saković iz Žita Srbije, kaže: „Ono što nije dobro ni za proizvođače ni za nas sve, je da mi u ovu žetvu ulazimo sa dosta velikim prelaznim zalihama. Prošlogodišnji rod pšenice nismo uspeli da prodamo, ostalo nam je nešto više od 350.000 tona i te zalihe će dodatno opterećivati ovu stranu ponude i na neki način uticati i sputavati cenu da manje raste“.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Prošle godine u Srbiji je na oko 600 hiljada hektara proizvedeno 2,4 miliona tona pšenice. Našem narodu je godišnje potrebno milion i 500 hiljada tona te kulture. Sve ostalo moralo bi da se izveze.
Ipak, ove zalihe ne mogu da se potroše samo izvozom u susedne zemlje. Zato moramo da otvorimo vrata i ka nekom velikom tržištu, kao što je Afričko ili tržište Bliskog Istoka. Ipak i na tom polju postoji jedan veliki problem.
Na cenu pšenice utiče i nepostojanje klasa
„Mi smo jedna od retkih, jedna od poslednjih zemalja koja pšenicu skladišti bez razdvajanja po kvalitetnim grupama i to predstavlja ozbiljan problem za izvoz. Naime, izvoz uvek podrazumeva određenu klasu pšenice i ta klasa ima svoju cenu. Što je pšenica kvalitetnija, to je i cena bolja.”
“Kod nas se pšenica izmeša i takva pomešana ona ne ispunjava neke od parametara izvoznog kvaliteta, što joj gura cenu naniže. Dolazi do disproporcije između domaće cene i izvozne cene i zbog toga je teža i prodaja.”
Treba očekivati da će se cena formirati između 16 i 16,5 dinara po kilogramu u samoj žetvi, a da bi proizvođači trebalo da dobijaju negde između 17 i 18 dinara, što je cena uvećana za 8% PDV-a, koliko njima pripada.
Ovaj problem mogao bi da se reši deljenjem sorti pšenice na grupe. To bi olakšalo i proizvodnju i skladištenje, ali i prodaju naše pšenice. Ipak, ni ovde se muke ratara sa cenom ne bi završile, jer na cenu pšenice utiču i veliki transportni troškovi koji su kod okolnih zemalja znatno manji jer imaju more. Mi se kao mali proizvođači možemo samo prilagođavati cenama iz regiona.
„Mi se kod cene, kada govorimo o njoj, moramo podeliti na sve stvari. Cena koja je između pravnih lica, osnosno u trgovini, bez PDV-a i cena koja je za poljoprivredne proizvođače. To bi trebalo da bude ta cena uvećana za PDV, koji država ostavlja proizvođačima. Realna izvozna cena u ovom trenutku je oko 16 dinara za proizvođača, međutim nešto malo veću cenu mogu trpeti zemlje u okruženju.”
“Treba očekivati da će se cena formirati između tih 16 i 16,5 dinara po kilogramu u samoj žetvi, a da bi proizvođači trebalo da dobijaju negde između 17 i 18 dinara, što je cena uvećana za 8% PDV-a, koliko njima pripada.”
Ipak, ne smemo zaboraviti ni na podelu među proizvođačima na one koji proizvode pšenicu na svojoj zemlji i kojima sva proizvodnja preko 4 tone omogućava veću zaradu i one koji obrađuju zemlju u zakupu, kojima prinosi za samo pokrivanje troškova moraju biti bar 5 tona. Ukoliko nisu u mogućnosti da ostvare ovakve prinose, najbolje je da se odluče za neku drugu kulturu, kaže ovaj stručnjak.
„Cena jeste realna, jer cenu određuje tržište i ne može niko na nju uticati, a da nema želju ili takve finansijske mogućnosti da otkupi sav rod. Tek u tom slučaju bi mogao da formira cenu i da kaže ovo je ta cena.”
Cenu pšenice određuje tržište i ne može niko na nju uticati.
“Ali sa druge strane, proizvođači sigurno neće biti zadovoljni ovom cenom, jer oni pamte i mnogo bolja vremena kada je pšenica koštala i 28 dinara, čak i prošle godine 23 dinara i svako smanjenje cene na neki način čini ih nezadovoljnim, ali to je nešto na šta se na ovako malom, lokalnom tržištu praktično ne može uticati. To bi mogli da podvedemo pod višu silu.”
Sagovornik;
Vukosav Saković, Žita Srbije
Komentari