Dani polja kompanije Syngenta posvećeni ratarskim kulturama ovoga puta održani su u Bačkom Gradištu, na imanju porodice Gucunski. Posetioci su imali priliku da vide nove hibride kukuruza, pšenice, suncokreta i šećerne repe i ponovo su mogli da zaključe da dobro poznata i proverena Syngentina formula za dobar prinos funkcioniše!
Zelena polja na Danu polja kompanije Syngenta u Bačkom Gradištu posvećenom ratarskim kulturama, uprkos visokoj temperaturi, privukla su veliki broj posetilaca. Oni su na jednom mestu mogli da vide kukuruz, suncokret, pšenicu i šećernu repu, ali i da čuju kako i kojim preparatima štititi sve ove useve.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Proizvođači koji su posetili imanje porodice Gucunski, na kojem je održan ovaj Dan polja, imali su priliku da čuju korisne savete Syngentinih stručnjaka, koji su bili veoma raspoloženi da im izađu u susret, o tome koji je način najbolji za gajenje navedenih kultura.
Preporuke stručnjaka kompanije Syngenta
Nekoliko proizvoda za zaštitu posebno je izdvojeno iz velike palete ove kuće, jer Syngenta ima rešenje za različite situacije, što nam je objasnila Vesna Cer iz te kompanije:
“Važno je da skrenem pažnju na to da nagle promene temperature utiču na biljke i u ratarstvu, a posebno u povrtarstvu”, ističe ona i dodaje: “Rekla bih da imamo jedan dobar proizvod – Isabion, to su aminokiseline, koji pomaže da biljke podnesu sav stres koji im se dešava u ovako promenljivim vrememenskim uslovima”.
Kompanija Syngenta u ponudi ima različite hibride, od ranih do kasnih, pa tako svako može pronaći onaj koji mu odgovara. Jedan od novih je Octavius iz FAO grupe 390, koji se već istakao izuzetno visokim prinosom i to 2014. godine. Miroslav Varička, iz kompanije Syngenta, navodi da se on i u takvoj jednoj teškoj godini, pokazao kao odličan hibrid.
“To je bila kišna, intenzivna godina, a ovaj hibrid je baš takav – intenzivan, visokog prinosa. Ali traži boljeg domaćina, boljeg proizvođača, bolje zemljište, a tada će stvarno odgovoriti na uloženo. Jedna od njegovih karakteristika je nizak nivo mikotoksina na zrnu.”
S obzirom na to da ne postoji savršen hibrid koji bi bio dobar na svakom zemljištu i prilagođen svakom proizvođaču, bilo je potrebno pronaći onaj koji je prilagodljiv, koliko je to moguće.
Upravo je takav Iridium. Najsličniji je već dobro poznatom hibridu kukuruza Pako, ali ima mnogo bolji potencijal i daje bolje prinose. S obzirom na to da su u našoj zemlji popularni hibridi kasnije grupe zrenja, Syngenta je ove godine prikazala Julen i Zoan. Varička objašnjava da su ta dva hibrida, iako pripadaju istoj FAO grupi, u stvari veoma različita.
Hibridi kukuruza za različite namene i uslove gajenja
“Zoan je FAO 640, za branje u klipu, za silažu, za zrno… To je visoka biljka. Listovi su uspravni i špicasti. Kad je suša on skupi listove, a kad je malo hladnije raširi ih. To je univerzalni hibrid.”
“Drugi hibrid Julen je FAO 660”, nastavlja Syngentin stručnjak: ”On je za branje u klipu, za zrno, ali nije za silažu. Naši proizvođači su navikli da vide FAO grupu 600 kao visoke biljke, a ovaj hibrid je niži, kraći, zdepastiji… To je visoko prinosan hibrid i intenzivan je”.
Ipak, i pored dobrog odabira hibrida, dobrog zemljišta i dobrog domaćina, loši vremenski uslovi, insekti, stres kod biljaka, bolesti, mogu uticati na to da krajnji rezultat bude lošiji. Zato iz Syngente proizvođačima nude kombinaciju – Quilt Ampligo.
Mnogo se dobrih saveta čuje na ovakvim skupovima.
Quilt, pored fungicidnog dejstva, pozitivno utiče na rast i razvoj kukuruza, štiti od bolesti, produžava vegetaciju, sprečava efekat stresa. U kombinaciji sa Ampligom, koji je insekticid, daje odlične rezultate. Posetioci su, kako su sami rekli, veoma zadovoljni onim što je prikazano na ovim Danima polja.
Mile Zarin, iz mesta Jaša Tomić, podelio je sa nama svoje utiske: “Već godinama pratimo ovakve manifestacije jer tu može dosta toga lepog da se vidi i pošto mi sa njima sarađujemo već duži niz godina i koristimo i njihova semena i hemiju, to je jedan od razloga što smo tu“.
On dodaje i da saradnja sa kompanijom Syngenta olakšava proizvodnju i čini je uspešnijom. “Mnogo se dobrih saveta čuje na ovakvim skupovima”, zaključuje poljoprivrednik iz Jaše Tomića.
A ratar iz Kucure, Srđan Munić, dugogodišnji korisnik semena kompanije Syngenta, kaže da je na ovaj Dan polja došao da vidi nove hibride, pšenicu, suncokret, kukuruz i šećernu repu.
“Imamo na svojim poljima pšenicu Ingenio, a od kukuruza Pako, dok od suncokreta imamo Kondi”, deli sa nama Munić koji na svojim poljima pod pšenicom kaže da očekuje prinos od više od 6 do 7 tona po hektaru.
Stvar koju uvek svi pitaju je: “Koliko da posejem kilograma po jutru, po hektaru?”. A mi iz kompanije Syngenta savetujemo da setvenu normu treba preračunavati po formuli, po masi 1.000 zrna, gde će se uračunati i uslovi proizvodnje, agrotehnika, rokovi setve…
Od pšenica mogle su se videti Ingenio i Moisson, sa osjem i Illico bez. A čuli su se i korisni saveti od Milivoja Šikića iz Syngente:
“Setvena norma je ono oko čega se uvek polemiše pred setvu. Stvar koju uvek svi pitaju je: `Koliko da posejem kilograma po jutru, po hektaru?`. A mi, kao i nadam se sve kompanije, savetujemo da setvenu normu treba preračunavati po formuli. To znači po masi 1.000 zrna gde će se uračunati i uslovi proizvodnje, agrotehnika, rokovi setve…”
“Različite sorte imaju različitu krupnoću zrna i različitu masu 1.000 zrna tako da može doći čak i do duple greške, jer je pšenicama koje imaju sitnije zrno potrebna manja setvena norma u kilogramima”, zaključuje Šikić.
I na ovim Danima polja pokazalo se da dobro poznata i proverena Syngentina formula funkcioniše! A to su nam potvrdili i ratari.
Sagovornici:
Vesna Cer, Syngenta
Miroslav Varička. Syngenta
Mile Zarin, Jaša Tomić
Srđan Munić, Kucura
Milivoje Šikić, Syngenta
Jugoslav Lazić, Lukićevo
Komentari