Veoma česta bolest kukuruza je mehurasta gar koja je prisutna skoro svake sezone ali nikada ne zahvata više od 1 do 2 % odsto biljaka.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Mehurasta gar kukuruza ređe se javlja u tropskoj, a više u suvoj i toploj klimi. Kod nas se ova bolest redovno javlja i verovatno nema ni jedne njive gde se ona ne može naći. Jače zaraze su ređe.
Obično je bolešću zahvaćeno 1- 2%, a ređe do 5% biljaka. Ipak na površine na kojima se gaji kukuruz kod nas ukupni gubitci mogu biti veliki. Kod ove bolesti procenat zaraženih biljaka ne odgovara procentu smanjenja prinosa.
Ako je 10% biljaka zaraženo, prinos je smanjen za 2%. Upotreba silaže i zrna kukuruza zaraženih sa Ustilago maydis ne dovodi do toksičnosti životinja.
Potvrđeno je da do toksikoza dolazi uglavnom od Fusarium spp. koji se često nalazi na klipu kukuruza obolelom od mehuraste gari. Ustilago maydis napada sve nadzemne biljne organe: stablo, rukavac, list, metlicu, klip, a ponekad se može naći na adventivnim delovima korena.
Na ovim organima se obrazuju izrasline, guke ili tumori sunđeraste konzinstencije. Ove izrasline predstavljaju mešavinu gljive i uvećanih ćelija zaraženih organa biljke.
Guke su u početku čvrsti, svetle boje. Sazrevanje ovih guka (tumora), opna postaje tamnije boje, skoro crna, tada počinje da puca, pa se kroz pukotine oslobođa crna prašina koja je puna teleutospora parazita.
Veličina guka (tumora) varira od vrlo sitnih pa do 15 i više centimetara u prečniku. Najveći tumori se formiraju na klipu, pa nekad čitav klip može biti zahvaćen. Nekih godina, usled sušnog perioda dolazi do prestanka porasta klipa. Dolaskom kišnog perioda, meristem se na vrhu klipa aktivira, klip izrasta iz komušine i pošto je nezaštićen lako dolazi do zaraze. Ovo je naročito kod hibrida čija komušina slabo pokriva klip.
Na stablu i metlici guke si sitnije. Na listu se često javlja duž glavnog nerva i mogu biti duge nekoliko desetina santimetara, usled čega se list deformiše i uvija, ponekad i suši. Prema gari su otpornije mlađe biljke, tako da se bolest tek javlja kad su visine od 30- 50 santimetara.
Iz guka na kukuruzu se oslobađaju teleutospore koje dospevaju uglavnom na površine zemljišta, a znatno manji deo na stablo i list. Za prezimljavanje su najbitnije teleutospore na površini zemlje.
Prezimele teleutospore postepeno klijaju naredne godine i predsavljaju izvor zaraze. Osnovna mera suzbijanja mehuraste gari kukuruza je stvaranje otpornih sorti. Do sada nije poznata ni jedna sorta otporna na mehurastu gar.
Plodored i uklanjanje zaraženih biljaka je glavna mera u smanjenju inokuluma za narednu godinu, ali ne iskorenjuju pojavu bolesti s obziromda se parazit raznosi vetrom. Hemijske mere kukuruza u praksi se ne koriste, mada neki fungicidi omogućavaju izvesnu zaštitu.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Vladimir Kostić, dipl. inž.
Komentari