Opšta zemljoradnička zadruga „Srbobran“ među svojim zadrugarima treću godinu organizuje takmičenje u ratarskoj proizvodnji. Ove godine bilo je 44 takmičara u oblasti proizvodnje pšenice, soje i kukuruza. Nagrade je uručio predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov.
Najuspešniji proizvođač pšenice je Atila Fodor sa prinosom od 9.474 kg/ha.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
U vrhunskoj proizvodnji pšenice nema tajni. Sve zavisi od vremena, kvaliteta i položaja parcele.
„Ove godine smo radili kao i svih prethodnih. Vreme je bilo povoljno, a povrh toga moja parcela sa nalazi iznad podzemne vode. U vrhunskoj proizvodnji pšenice nema tajni. Sve zavisi od vremena, kvaliteta i položaja parcele“, kaže Fodor.
Najbolji prinos soje imao je Tibor Fišteš – 4.483 kg/ha.
Za dobar prinos važna je primena potpune agrotehnike.
„Ova godina nije bila baš najbolja za soju, ali ja sam imao sreće jer je, na inače dobroj parceli, bilo kiše baš kada je trebalo“, objašnjava Fišteš. „Na 1,96 ha imao sam sortu trijumf. Za dobar prinos važna je primena potpune agrotehnike, ali ako vreme nije pogodno – sve je badava“, zaključuje on.
Najbolji proizvođač kukuruza je Timea Moric koja je po hektaru dobila 12.771 kilogram.
„Imali smo 35 ha kukuruza, a rekorder je bio dekalb 6089 koji smo zasejali na 8 ha. Zašto je to tako, ne znam. I ove i prošle godine dobro smo prošli sa kukuruzom koji je imao ukupan prosečan prinos od 8 t/ha“, objašnjava gospođa Moric.
Direktorka ZZ „Srbobran“ Marija Kukundžić tvrdi da je poslovna godina bila relativno zadovoljavajuća jer su prinosi svih kultura bili prosečni. Najveći problem u poslovanju pričinjavale su cene koje ne prate troškove proizvodnje. Bez obzira šta se proizvodi, kukuruz, pšenica ili soja, ostatak prihoda uvek je približno isti.
Poljoprivredna zadruga „Srbobran“ postoji od 1945. godine. Trenutno ima 103 zadrugara i još toliko kooperanata i 36 zaposlenih radnika. Obrađuje 460 ha zemlje koja se još vodi kao društveno vlasništvo.
Kada bi novi Zakon o zadrugama konačno bio usvojen, mislim da bismo velikim korakom iskoračili napred.
„Može se reći da smo uspešan kolektiv koji u ovom nepovoljnom vremenu opstaje. Trudimo se da našim paorima pružimo što je moguće bolju uslugu, da najpovljnije nabavimo što bolji repromaterijal i da na tržište izađemo pod najpovoljnijim mogućim uslovima”, kaže predsednik Skupštine zadrugara Dejan Radovanović.
„Kada bi novi Zakon o zadrugama konačno bio usvojen, mislim da bismo velikim korakom iskoračili napred“, poručuje predsednik Skupštine zadrugara.
Komentari