Srbija ima pšenice za izvoz ali se netržišnim merama uvodi nepoverenje, netransparentnost i nesigurnost proizvođača u dalju proizvodnju i trgovanje ovom kulturom. Prema studiji koju je sprovela konsultantska kuća SEEDEV, očekivanja su da će uslediti još zabrana izvoza.

Izvozna cena je dostigla najviši nivo u poslednjih 9 godina, uzroci su nedostatak pšenice na svetskom tržištu pre svega uzrogovan manjom proizvodnjom kod velikih proizvođača i pravljenjem zaliha od strane država.

Trgovina na domaćem tržištu je minimalna, u izvozu takođe. Svi čekaju. Izvoznicima problem predstavlja i gubitak poverenja internacionalnih partnera zbog nesigurnosti izvoza iz Srbije.

Ipak očekivanja su da će čekanje da prestane i da će pšenica i brašno početi da se intenzivno izvozi, što će u jednom momentu ugroziti domaće bilanse. Kada će se to desiti zavisi od prohodnosti Dunava, namere izvoznika i količine pšenice i brašna na zalihama. Imajući prethodna iskustva očekivanja su da će se zabrana izvoza doneti kada zalihe budu na oko 3 meseca potrošnje do dolaska novog roda.

Cena pšenice tokom godina varirala

U poslednjih 11 godina cena pšenice se kretala od 145 dolara po toni do 417 dolara.

Ceo period se može podeliti u dve faze prema oscilacijama cena tokom godine: Period sa mirnim cenama (zeleno) koji je trajao od žetve 2015 do žetve 2021 godine. U period od 7 godina razlika između najniže i najviše cene je bila oko 8 dinara po kilogramu; Periodi sa turbulentnim cenama (narandžasto) koji su trajali od žetve 2010 do žetve 2015 i od žetve 2021 godine, koji još uvek traje.

U prvom period za 5 godina maksimalna oscilacija u ceni je bila 25 dinar po kilogramu, čemu je dosta doprinela kursna razlika. U drugom period turbulentnih cena maksimalna razlika u ceni je bila 20 dinara ali u mnogo kraćem vremenskom interval, za nepune 2 godine, nego u prvom periodu.

Turbulentni period se karakteriše većim oscilacijama ali većom verovatnoćom za gubitkom.

Verovatno je da će se u ovoj krizi svetskih cena pratiti logika iz perioda Svetske ekonomske krize da se cena nikada više spuštati na nivo pre krize i da će biti potrebno barem tri godine da se ona stabilizuje i vreti u mirno stanje.

Da li čuvati ili prodati psenicu?

U dve godine cena se smanjila u periodu skladištenja, u 4 godine povećanje nije bilo više od 10% i za 9 godina povećanje je bilo značajno (preko 10%).

U 5 godina rast je preko 30%, od čega u 2 godine preko 50% i jednu godinu rast je bio 93%. Prosečan rast od jula do januara iznosio je 21%, a od januara do maja 1%.  U periodu januar – maj cena je porasla 9 puta i smanjena 6 puta.

Prinosi smanjuju svoju varijabilnost i povećava se razlika između Vojvodine i Centralne Srbije. Sušne godine u slučaju pšenice nije bilo odavno, pošto se vegetacija završi pre nego sušni periodi počnu.

Potrošnja i trgovina pšenicom će se smanjiti

Velike svetske agencije slažu se u prognozama da će ne samo rod biti manji nego prethodne godine, već i da će se smanjiti potrošnja i trgovina.

Na globalnom tržištu, cene pšenice su najvišem nivou od 2008. Od marta 2022 dolazi do stabilizacije cena na visokom nivou, pa čak i blagog pada koji se pripisuje popunjenim zalihama do novih žetvi u područjima sa velikom potrošnjom (smanjena tražnja) i realnim sagledavanjima novih bilansa posle panike izazvane Ruskom agresijom na Ukrajinu i zabrane izvoza iz Indije. Ipak u novu sezonu ulazi se s velikom neizvesnošću.

Predviđa se da će globalna proizvodnja pšenice smanjiti u 2022. od rekordnog nivoa iz 2021. godine za oko 0,4 odsto što predstavlja prvi pad za četiri godine. Najveće smanjenje beleži Ukrajina od 11.5 MT, Australija 6.3 MT, Indija 3.6 MT, EU 2.3 MT, dok će Kanada da ima za preko 11 MT veći rod, kao i Rusija za 12.6 MT.

Zbog visoke cene pšenice očekuje se smanjena upotrebe u industrijske svrhe i smanjenje u proizvodnji stočne hrane što će dovesti do smanjenja potrošnje na globalnom nivou za oko 0,4% što je pad za 1,1 % u odnosu na desetogodišnji trend.

Preliminarna prognoza za svetsku trgovinu pšenicom je da će biti smanjena za 1,7% u odnosnu na 2021. i iznosiće oko 190 miliona tona (uključujući i brašno u pšeničnom ekvivalentu). Ovo je posledica smanjenog izvoza iz Ukrajine odnosno blokade njenih luka od strane Ruske Federacije.

Predviđa se povećanje izvoza iz EU, prognoza je da će u 2022/23. povećati na 38 miliona tona, što bi, ukoliko se realizuje, EU dovelo na mesto najvećeg izvoznika pšenice u svetu.

BONUS VIDEO: