Žitarice su od višestruke vrednosti za poljoprivredu Republike Srbije, navode iz Privredne komore Srbije. Ishrana stanovništva, stočnog fonda, kao i strateška važnost u dugoročnoj poljoprivrednoj politici zemlje samo su pojedini od faktora na koje neizostavno utiče domaća proizvodnja žitarica.

“U vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji žita učestvuju sa oko 39,7%”, navode iz Privredne komore Srbije.

Ove pojedinosti govore da je važno imati uvid kako je izgledao izvoz žitarica u prethodnoj godini, te smo tim povodom istražili kako je izgledala spoljnotrgovinska razmena Republike Srbije.

Prema podacima Privredne komore Srbije, izvoz žitarica bio je veći za 23% u poređenju sa 2019. godinom.

Vrednost izvoza iznosila je 690,3 miliona evra (4,211,768 t), dok je vrednost uvoza bila 26,8 miliona evra (32,294 t).

“Najviše je izvezeno kukuruza, oko 3,604.410 tona što vrednosno iznosi 582,1 miliona evra, kao i pšenice u količini od 517,324 tona u vrednosti od 93,1 miliona evra, što je više za 57,2% u odnosu na izvoz pšenice ostvaren u 2019. godini”, pokazuju podaci Privredne komore.

Od 2015. do 2020. prinosi uglavnom uvećani

U tabeli koja sledi možete pogledati kako je proizvodnja žitarica izgledala u prethodnih pet godina.

Sve posmatrane žitarice izuzev ovasa, zabeležile su veći prinos ili ostale na najvećem zabeleženom prinosu po hektaru kako su godine odmicale.

Nasuprot tome, ukupne požnjevene površine u 2020. godini manje su u poređenju sa 2015. godinom, kod svih žitarica osim kod ječma i tritikala, gde su zabeležene veće površine.

 Tabela 1. Proizvodnja žitarica za period 2015-2020.

Pogledajmo najznačajnija izvozna tržišta žitarica.

U prethodnoj godini najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Republike Srbije u izvozu žitarica su EU sa učešćem u izvozu od 84% i potpisnice CEFTA 2006 (14,6%).

“Od zemalja EU najveći izvoz žitarica u posmatranom periodu realizovan je u Rumuniju – 450,1 mil. evra ili (77,8% od ukupnog izvoza), od čega najviše kukuruza zbog daljeg izvoza preko luke Konstanca u ostatak sveta”, navode iz PKS-a.

Tabela 2. Izvoz žitarica po grupama zemalja u 2020. godini

Kako ukazuju iz ove organizacije, u strukturi izvoza posmatrano po vrednosti, najviše žitarica je izvezeno u Bosnu i Hercegovinu (41%), Makedoniju (26%), Albaniju (23%), Crnu Goru (7%) i Moldaviju 3%.

Nema velike štete zbog uvedenog vanrednog stanja u 2020.

Privredna komora Srbije ocenjuje da je domaća poljoprivreda 2020. protekla u znaku pandemije koja je ostavila minimalne posledice na proizvodnju ratarskih kultura. Procena ove organizacije je da su sve potrebne logističke radnje obavljene neposredno pre uvođenja vanrednog stanja.

“Uz nešto komplikovanije kretanje zaposlenih usled smenskog rada i otežanog prevoza, setva je uspešno završena. Do kraja godine videće se  kakav će biti uticaj na tražnju i cene ratarskih kultura”, objasnili su iz Privredne komore Srbije.

A kada je reč o trenutnim cenovnim trendovima primarnih poljoprivrednih proizvoda, cena pšenice je protekle nedelje rasla na novosadskoj “Produktnoj berzi”, dok se za kukuruz i soju može reći da nije bilo velikih cenovnih oscilacija. I ovog petka očekuje vas nov detaljni nedeljni izveštaj, a dnevne preseke stanja na vodećim svetskim berzama takođe možete pratiti putem objava na našem portalu.

Izvori:

Privredna komora Srbije

Produktna berza Novi Sad