Visoke temperature tokom letnjih meseci i suša koja je trajala veliki broj dana smanjili su prinose većeg broja uzgajanih kultura, bilo da je reč o voću, povrću ili ratarskim kulturama. Zato se nameće pitanje: Koje kulture su otpornije na ove nepovoljne vremenske prilike i koje se pokazuju kao dobra alternativa onim dobro poznatim?
Foto:Pixabay
O isplativnosti gajenja sirka zrnaša govori se par godina unazad. Mi smo kontaktirali dr Vladimira Sikoru sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kako bi napravili paralelu između sirka zrnaša i kukuruza.
Sirak zrnaš lakše podnosi visoke temperaturu i sušu od kukuruza
Naš sagovornik za početak ističe da zahvaljujući svom tropskom poreklu sirak ima biološke predispozicije koje mu omogućavaju da lakše podnosi nepovoljne uslove spoljne sredine, pre svega visoke temperature i sušu. Tolerantnost sirka prema visokim temperaturama i nedostatku vlage je uslovljena sa više faktora.
„Tokom venuća biljke savijaju listove tako da se smanjuje transpiracija, manji broj sitnih stoma koje se odlikuju veoma povoljnim načinom funkcionisanja, jer se ne zatvaraju potpuno ni u uslovima najžešće suše. Zahvaljujući tome sirak je sposoban da za vreme nedostatka vlage transpiraciju svede na minimum, ali da se protok vode kroz biljku ipak ne zaustavi potpuno. U uslovima suše, kada zahvaljujući ovakvom načinu funkcionisanja stominog aparata sirak još uvek životari, druge biljne vrste, manje tolerantne na nedostatak vlage potpuno zatvaraju svoje stomine otvore i time dolazi do zaustavljanja životnih procesa a kasnije ako ovo stanje potraje i do uginjavanja biljaka“, rekao je Sikora za AGROmedia portal.
Sirak zrnaš tokom suše zaustavlja rast, a nakon nje ga nastavlja
Još faktora utiče na ovakvu izdržljivost sirka zrnaša tvrdi on: deblji epidermis i voštana povlaka na biljkama utiču na smanjenje transpiracije, dobro razvijen korenov sistem, dvostruko više korenovih dlačica u odnosu na kukuruz gusto prožima veliki deo zemljišta i efikasno usvaja i teže pristupačnu vodu i hraniva, adsorpciona površina korena je dvostruko veća u odnosu na kukuruz.
Takođe u poređenju sa kukuruzom sirak je manje robusna biljka, te je i njegov indeks lisne površine manji od kukuruza, biljke imaju relativno malu lisnu površinu u odnosu na površinu korena, tokom suše se zaustavlja rast, savijaju listovi i biljke prelaze u stanje dormancije a nakon prolaska stresa nastavljaju sa rastom, sirak ima mali transpiracioni odnos i transpiracioni koeficijent, «stay green» svojstvo sirka za zrno, tj. dugo zadržavanje fotosintetičke aktivnosti listova najbolje se uočava po tome što listovi ostaju zeleni sve do prvog mraza, sirak sazreva na zelenom stablu.
Cena sirka zrnaša veća od cene kukuruza
„Za sintezu jedinice mase organske materije kukuruz zahteva oko 20 posto više vode od sirka. Cena zrna sirka je na tržištu po pravilu nešto veća u poređenju sa kukuruzom a trenutno iznosi 36 dinara za kilogram“, rekao je Sikora.
I prinosi zrna sirka manji ove godine
Kako objašnjava, usled izuzetno nepovoljne poljoprivredne godine, kada je sezona a pre svega period najintenzivnijeg razvoja biljaka praćen izuzetno visokim temperaturama i nedostatkom padavina došlo je do smanjenja prinosa ovih najznačajnijih biljaka. U takvim uslovima su i prinosi zrna sirka niži u poređenju sa prosečnim uslovima a pogotovo u poređenju sa idealnim uslovima. U zavisnosti od regiona gajenja ovo smanjenje prinosa iznosi 20-30 posto tako da su postignuti prinosi suvog zrna na nivou 6-7 tona po hektaru.
Sirak zrnaš u ishrani životinja ima slabiju svarljivost skroba od kukuruza
Sa njim smo razgovarali i o upotrebi sirka zrnaša u ishrani stoke.
Foto:Agromedia
„Hranjiva vrednost zrna sirka je različita za preživare i nepreživare. Kod preživara je stomačna mikroflora u stanju da iskoristi slabo proteinsko hranjivo i neproteinski azot za zadovoljavanje potreba organizama. Zbog toga u ishrani preživara sirak figurira kao i ostale žitarice kao primarni izvor ugljenih hidrata – skroba. Kod nepreživara je zrno sirka pre svega izvor energije, ali je sadržaj i kvalitet proteina veoma značajan, zbog toga što proteini iz žitarica zadovoljavaju više od 1/3 sirovh proteina kod živine i više od 1/2 kod svinja“, istakao je naš sagornik iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Prema njegovim rečima, iako sirak i kukuruz imaju sličan hemijski sastav zrna, sirak je u ishrani manje efikasan zbog slabije svarljivosti skroba, koja iznosi 33-48 posto u poređenju sa 53-58 posto koliko je to kod kukuruza.
Vitamina ima isto u sirku zrnašu i kukuruzu, ali većine minerala ima više u sirku
Dodaje da su In vitro studije sa stokom i laboratorijskim životinjama pokazale da su proteini u zrnu sirka manje svarljivi u odnosu na proteine drugih žitarica. Svarljivost proteina sirka iznosi 30-70 posto i na nju utiče pre svega sadržaj tanina.
„U ishrani svinja proteini kukuruza i sirka zadovoljavaju samo 57-59 posto potreba. I kod sirka i kod kukuruza je značajno nizak sadržaj lizina, koji zadovoljava svega 33 posto odnosno 31 posto potreba. Sadržaj vitamina je približno identičan kod sirka i kukuruza uz veću koncentraciju biotina, holina, pantotenske kiseline i tiamina u sirku a vitamina A, E, B6 i folne kiseline u kukuruzu. Koncentracija većine minerala je u poređenju sa kukuruzom viša u sirku“, navodi dr Vladimir Sikora.
Za kraj on dodaje da je velika varijabilnost u sadržaju vitamina i minerala uzrokovana uslovima sredine, tehnologijom proizvodnje i sortom. Hranjiva vrednost sirka u odnosu na kukuruz iznosi 91-99 posto uz prosek od 95 posto.
Komentari