Čini se da se svet vraća potencijalu drevnog zrna po imenu sirak. Poreklom sa afričkog kontinenta, ovo zrno bez glutena, poznato i kao gvinejski kukuruz, jvari, jovar, kafir ili milo, sve više dobija na globalnoj popularnosti zbog svoje raznovrsnosti, nutritivne vrednosti, ukusa, koristi za životnu sredinu, visokog prinosa i potencijala za bezbednost hrane.
VIŠE O ŽITARICAMA...
Tradicionalno samoodrživ usev, aktivno se razmatra kao jeftinija alternativa pšenici, u svetlu globalnih događaja.
Zašto gajiti sirak?
Sirak ima konkurentsku poljoprivrednu prednost u odnosu na pšenicu i kukuruz. može da napreduje u raznim tipovima sredina.
Sjedinjene Države, na primer — trenutno drugi najveći proizvođač u svetu, posle Nigerije — povećale su svoje površine sirka za 24% između 2020. i 2021. (Ministarstvo poljoprivrede SAD)
U Indoneziji, S&P Global Commoditi Insights predviđa da će godišnji uzgoj narasti na 900.000 mega tona sledeće godine, sa sadašnjih 15.000 mega tona, kao odgovor na agresivne vladine mandate da poveća uzgoj useva. Indonezija je jedan od najvećih svetskih uvoznika pšenice – sa godišnjim uvozom od 10 miliona tona.
U junu 2022, predsednik Indonezije Joko Vidodo je rekao: „Dao sam direktive guvernerima i šefovima okruga da zaista odrede koliko zemlje može da se koristi za sadnju sirka, tako da ne zavisimo od uvezene pšenice i kukuruza.
U Keniji, sirak – druga najvažnija žitarica u zemlji posle kukuruza – igrao je centralnu ulogu u vladinoj inicijativi mešanja brašna, pokrenutoj kao odgovor na poremećaje u snabdevanju pšenicom i kukuruzom, kao i rastuće stope neuhranjenosti.
Koji su benefiti sirka kao žitarice?
Sa ukusom koji je opisan kao sladak, blag, orašasti i zemljani, sirak se može preraditi u žitarice, kašu, brašno, kvasni i beskvasni hleb, kolače, fermentisana i nefermentisana pića, sirup i može se iskakati kao kokice.
Osim što je bez glutena i bezbedan za one koji boluju od celijakije, sirak je odlična zamena za pšenicu, raž i ječam i mnogi ga smatraju brašnom bez glutena koji najviše liči na pšenicu.
Bogat je vlaknima i sadrži hranljive materije koje se ne nalaze u tipičnim izvorima ugljenih hidrata, a bogat je vitaminima i mineralima kao što su vitamini B, magnezijum, kalijum, fosfor, bakar, gvožđe i cink.
Sa više antioksidanata od borovnice, sirak može pomoći u smanjenju rizika od nezaraznih bolesti.
Štaviše, ovo zrno žitarica je bogato fitokemikalijama za koje se navodi da imaju antiinflamatorna svojstva i svojstva snižavanja glukoze i holesterola i odličan je izvor proteina.
Bruce Hamaker, profesor nauke o hrani na Univerzitetu Purdue, nedavno je otkrio sortu sirka sa proteinom koji je lakše svarljiv od pšenice i kukuruza – što je veliko otkriće za drevno žito.
Potrošačima verovatno nedostaje malo svesti i razumevanja sirka u odnosu na to koliko često ga na kraju jedu. Ukratko, postoji značajna prilika za rast tržišta.
Sirak na globalnom tržištu žitarica
Sa globalnom proizvodnjom procenjenom na približno 63,9 mega tona, znatno manje od drugih žitarica kao što je kukuruz, koji je zabeležio globalnu proizvodnju od 1.197 mega tona 2021. godine, samo 20% proizvodnje sirka je za ljudsku ishranu, a većina je namenjena za druge svrhe, kao što su stočna hrana i biogorivo. Na globalnom nivou, sirak je na petom mestu u ukupnoj svetskoj proizvodnji među žitaricama, iza pšenice, kukuruza, pirinča i ječma.
Prema Organizaciji za hranu i poljoprivredu, rast popularnosti nedovoljno iskorišćenog useva je istorijski bio spor jer se u mnogim zemljama smatralo inferiornim žitom zbog pogrešnih shvatanja o njegovom ukusu i nutritivnom sadržaju.
Postoji ogroman neiskorišćen poljoprivredni i ekološki potencijal za sirak.
Kao prvo, sirak ima konkurentsku poljoprivrednu prednost u odnosu na pšenicu i kukuruz. Može da toleriše veoma tople, suše i oštrije klimatske uslove i otporniji je na mikotoksine i gljive, dok uspeva i daje visoke prinose na marginalnim zemljištima gde drugi usevi ne mogu – na različitim vrstama zemljišta, na visokim temperaturama, sa niskom vlažnošću i ograničenim količinama padavina.
S obzirom da je sirak samooplodan i ne zahteva veliku parcelu za oprašivanje, on je savršen usev za male farmere.
Sirak – regenerativna biljka za sekvestiranje ugljenika u zemljištu
Sirak, sa svojom gustom i robusnom strukturom korena koja sekvestrira ugljenik i prenosi ga duboko u zemljište, ima koristi za životnu sredinu iz perspektive ublažavanja klimatskih promena.
„Sirak se inherentno može pohvaliti klimatski pametnim atributima i postoji ogromna prilika za implementaciju daljih klimatski pametnih proizvodnih praksi i aktivnosti na radnim površinama kako bi se postiglo značajno hvatanje ugljenika, smanjile emisije gasova staklene bašte i doprinijele drugim povezanim ekološkim prednostima“, kaže dr Nadia Shakoor, glavni istraživač i viši naučnik u Naučnom centru za biljke Donald Danforth u Misuriju.
U Sjedinjenim Državama, 75% celokupnog sirka se uzgaja regenerativno, odnosno na zemljištu koje se ne obrađuje, čime se promoviše zdravo zemljište i optimalna sekvestracija ugljenika (Nacionalni proizvođači sirka), au Kaliforniji istraživači sa Instituta Salk u La Jola Kaliforniji su radeći na uklanjanju ugljenika iz atmosfere pomoću sirka.
Sempra Energi, kompanija Fortune 500 sa sedištem u San Dijegu, Kalifornija, biće vodeći sponzor petogodišnjeg projekta vrednog 2 miliona dolara pod nazivom „Sekvestriranje ugljenika kroz sirak prilagođen klimi“.
Rastuće investicije signaliziraju promenu u toku ovog izvora hrane, stočne hrane i biogoriva sa ukusnim, raznovrsnim, otpornim, hranljivim i klimatski pametnim svojstvima.
Dok je sirak tradicionalno bivao inferiornije pozicioniran naspram drugih žitarica, uprkos svojoj konkurentskoj prednosti kao klimatski pametni usev sa visokom nutritivnom vrednošću, svi znaci ukazuju na promenu u ovoj putanji.
Izvor: Forbes, hpj
Komentari