Uljana repica predstavlja važnu ratarsku kulturu u domaćoj poljoprivrednoj proizvodnji. Setva uljane repice se bliži te smo tim povodom razgovarali sa dr Anom Marjanović Jeromela sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Ona govori o setvi ove uljarice do najsitnijih detalja ali i greškama prilikom proizvodnje te kulture.
Važno je ispoštovati optimalan rok setve uljane repice
Kako kaže naša sagovornica, u agroekološkim uslovima Srbije, setva uljane repice najčešće se odvija u optimalnom roku koji je između 25. avgusta i 20. septembra. Moguće su i nešto kasnije setve ali one povlače sa sobom rizik da biljke uljane repice ne dođu u optimalnu fazu za prezimljavanje.
MOŽDA VAS ZANIMA
„Potrebno je poštovati optimalan rok setve kako bi se izbegle komplikacije koje mogu nastati prilikom prerane setve ili prilikom prekasne setve.
Prilikom prerane setve naročito kod onih genotipova sorti, hibrida koji su selekcionisani u drugačijim uslovima gde su jeseni nešto oštrije i zima nastupa ranije, može dovesti do toga da biljke budu prebujne i pređu u generativnu fazu, a kod prekasne setve da biljke nisu dovoljno razvijene, nemaju sakupljeno dovoljno hranljivih materija i nije došlo do završetka procesa kaljenja, te da takve biljke u zimu ne uđu dovoljno spremne, i da postoji i u jednom i u drugom slučaju opasnost od izmrzavanja“, objašnjava naša sagovornica.
Izbegavati previše glinovito i porozno zemljište za setvu uljane repice
Prema njenim rečima, uljana repica iako najbolje uspeva na plodnim, dubokim, humusnim zemljištima karbonatnog tipa, može da uspe i na onima nešto lošijeg kvaliteta, gde slično suncokretu daje rentabilnije prinose od mnogih drugih ratarskih biljnih vrsta.
„Prilikom izbora parcele treba voditi računa da zemljište nije suviše glinovito odnosno da se ne stvara jedan nepropusni sloj zadržavanja vode jer uljana repica ne trpi dugo da joj koren bude bez vazduha. Isto tako obratiti pažnju da zemljište nije previše porozno odnosno da ne dolazi do brzog gubitka vlage“, istakla je Marjanovič Jeromela.
Upotreba uljane repice kao pčelinje paše i stočne hrane
Ona dodaje da prilikom obrade zemljišta treba voditi računa da se što pre moguće izvrši ljuštenje strništa jer se time sprečava kapilarno penjanje vode i gubitak dragocenih rezervi vlage. Na taj način se i inicira klijanje i nicanje korova, odnosno preduseva (najčešći predusev uljane repice su strna žita). Nakon toga u predsetvenoj pripremi se uništavaju ovi korovi odnosno pronikli predusev.
Osnovna obrada zemljišta dve do tri nedelje pre setve uljane repice
Ovom pripremom se, naglašava, zemljište sprema u jednu dobru sitnomrvičastu strukturu, što je potrebno jer uljana repica ima sitno seme koje se seje na dubini od 1,5 do 2 centimetra te mu treba omogućiti dobre uslove za jednovremeno klijanje i nicanje što je jedna od krucijalnih faza u razvoju uljane repice.
„Treba voditi računa da se pre osnovne obrade koja se vrši ili podrivanjem ili osnovnom obradom plugom, uradi analiza zemljišta i na taj način vidi kojih i koliko hranljivih materija nedostaje da bi se izvršila popravka prirodne plodnosti zemljišta.
Nakon osnovne obrade koja bi bila poželjna da se odradi dve do tri nedelje pre same setve kako bi se zemljište sleglo, odmah zatvoriti brazdu, i onda ide setvospremiranje pre setve, tu se unose neki od herbicida potrebnih ako je zemljište zakorovljeno“, navodi naša sagovornica sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Setva semena uljane repice na 1,5 do 2 centimetra
Prema njenim rečima, proizvođači ne smeju dozvoliti da se na površini zemljišta formiraju grudve koje onemogućavaju pravilno klijanje i nicanje i sprečavanju dobro iskorišćavanje vlage za koju vrlo dobro znamo da često krajem avgusta i početkom septembra bude u deficitu. To je period koji je kritičan za klijanje i nicanje odnosno za razvoj uljane repice.
„Takođe, ako se preduboko seje, klijanac možda neće imati dovoljno snage da izađe na površinu, ako je pak preplitko dolazi do isušivanja samog površinskog sloja, gubi se vlaga i seme ostaje na površini i tako ima problem kasnije u klijanju, nicanju, ukorenjavanju, može se desiti da takvo seme i ne klija“, naglasila je ona.
Gustinu setve uljane repice prilagodite sortama ali i uslovima uzgoja
Sa dr Anom Marjanović Jeromela smo porazgovarali i o gustini setve. Kako kaže, preporučena gustina za hibridne sorte je između 500 000 i 550 000 biljaka po hektaru, dok je kod linijskih sorti taj broj nešto veći – između 600 000 i 750 000 biljaka po hektaru.
„Treba voditi računa da se broj biljaka prilagodi uslovima setve, što idemo ka kasnijem roku setve taj broj se povećava jer znamo da će biti veći procenat izmrzavanja, odnosno ako je nekvalitetna setva da imamo veći broj semena koji ostaje na samoj površini takođe treba povećati normu, kod zemljišta lošijeg kvaliteta isto voditi računa da se prilagodi gustina setve, jer znamo da uljana repica u uslovima intenzivne proizvodnje ima visok prinos, a kao što sam rekla i na zemljištima lošijeg kvaliteta daje rentabilne prinose ali se treba agrotehnika prilagoditi tome“, govori o ovoj stavki naša sagovornica.
Uljana repica omogućava pravilno korišćenje resursa
Ističe da je nakon setve vrlo važno obezbediti dobar kontakt semena i zemljišta, što mnogi proizvođači zaborave i ne primene oruđa koja su namenjena za to, na primer različite valjke. Treba obratiti pažnju da zemljište ne bude prevlažno pa da se ne desi stvaranje pokorice, sve treba prilagoditi uslovima proizvodnje, samom zemljištu, pa onda i onim resursima kojima raspolaže gazdinstvo.
Za kraj naša sagovornica ističe bitnu prednost uljane repice.
„Uljana repica ima tu prednost da omogućava gazdinstvu da se resursi koriste pravilno jer se većina agrotehničkih operacija kod uljane repice ne poklapa sa glavnim agrotehničkim operacijama kod drugih biljnih vrsta, tako se mehanizacija i ljudstvo na gazdinstvu mogu pravilno koristiti“, zaključuje dr Ana Marjanović Jeromela.
Komentari